РОБОТИ ИЛИ РАДНИЦИ

Стројеви ће замијенити људе на многим пословима. Страх је појачан и најавама да је неминовно ускоро сусретање с роботима у животном окружењу, с тим неживим »створењима« која већ мијењају радни околиш и постојеће друштвене односе.

Проф. др Гојко Николић

Много се писало о роботима – гђе ће се они примјењивати, односу људи и робота те треба ли се бојати људи или робота. Kада је у питању егзистенција људи, везана за економску сигурност и радно мјесто, постоји страх од масовне примјене аутоматизације, односно робота у господарству који замјењују раднике. То питање је стално присутно и изазива страх. Он је оправдан јер новије процјене губитка радних мјеста због примјене аутоматизације су велике.

Подаци су различити јер су овисни о досадашњем ступњу примијењене аутоматизације у индустрији. Предвиђа се да ће Kина у сљедећих десет година изгубити 77 % радних мјеста, Индија 69 %, Њемачка 51 %, Јапан 49 % и САД 47 %. [1]

Обично да би се ублажили ти шокантни подаци наводе се процјене колико ће се континуирано отварати потпуно нова радна мјеста. Указује се да ће нова радна мјеста компензирати насталу незапосленост, али људи у то не вјерују. Тај страх је присутан у свим структурама друштва, неовисно јесу ли то особе с нижом или вишом наобразбом. Очито се не препознају, нити се има сазнање, о тим могућим новим и бројним радним мјестима.

Разлика богати-сиромашни

Страх је појачан и најавама да је неминовно ускоро сусретање с роботима у животном окружењу, с тим неживим »створењима« која не само да одузимају посао, већ мијењају радни околиш и постојеће друштвене односе. Појачавају разлике између богатих и сиромашних. О томе говоре бројне анкете које су проведене по разним земљама.

Људи су најосјетљивији када имају директни контакт с аутоматизацијом исказаном кроз примјену робота у непосредном додиру с њима, када им о способности робота овиси њихов живот или здравље. Kроз прихваћање нпр. асистенције робота код операција најбоље се исказује повјерење или неповјерење према софистицираној аутоматизацији (слика 1).

Слика 1 Прихваћање операција с роботом по земљама (преуређени подаци из лит. [2])

Слика 2 Прихваћање или не прихваћање робота и УИ у здравству
обзиром на старосну доб анкетираних (дијаграм израђен према подацима из лит. [5, 7])

Слично је и с беспилотном вожњом пријевозним средствима, нпр. будућим робо-таксијем. Исказује се велико неповјерење, страх особе да је у »рукама« строја који може погријешити, јер они »немају корективног механизма« као човјек који би уочио погрешку и исправио је.

Насупрот већег броја људи који тако мисле, они који знају начин рада и функционирање тих аутоматизираних и софистицираних уређаја увјерени су у супротно. Сматрају да су сувремени аутомати с развијеном умјетном интелигенцијом (УИ), бројним сигурносним суставима и различитим сензорима, сигурнији и знатно поузданији од људи. На поузданост обављања сложених и одговорних задатака код човјека утјече много чимбеника. Људи овисе о тренутном расположењу, концентрацији, здрављу, умору и сл. утјецајима који могу допринијети настанку погрешке и криве одлуке. Свих тих утјецајних чимбеника нема код софистициране аутоматизације. Увијек једнако поуздано може радити.

Разним анкетама добивају се сазнања о страху људи за очување радног мјеста те о перцепцији позитивних и лоших страна примјене аутоматизације. Интересантне су оне проведене у САД-у, земљи која је технолошки једна од најразвијенијих, које дају слику како просјечни одрасли Американац доживљава примјену аутоматизације у својој средини. Слични резултати добивени су и анкетама у најразвијенијим земљама Еуропе.

Другачији, пуно оптимистичнији су резултати о истим питањима становника у неразвијеним земљама или земљама у развоју (слика 1). Из тога се можда намеће закључак да образованији и боље информиранији људи више зазиру од примјене аутоматизације.

Позитивне одговоре и подржавање примјене аутоматизације и УИ у медицини, које највише истичу анкетирани у неразвијеним земљама, могу се свести на сљедеће: бржа и точнија дијагноза, боља препорука терапије за лијечење, здравствена скрб бит ће доступна већем броју људи (34 %), а тиме и доступност лијечника у сваком тренутку. Противници примјене робота у медицини имају сљедеће разлоге: када нешто у поступку крене криво, само лијечник може донијети исправну одлуку и исправну терапију, роботи су безосјећајни, немају људског додира, а дио анкетираних не разумије ту технологију па не може заузети неки став. [2]

Већа очекивања у медицини

Из тих образложења јасно је да због мањка лијечничке скрби за пучанство у својој земљи, неразвијеније државе имају већа очекивања од примјене робота и УИ у медицини. Развијене еуропске земље имају добар сустав здравствене заштите и кроз мање прихваћање операција уз помоћ робота исказују свој страх према »безосјећајним, хладним« стројевима о којима овиси њихово здравље, па и живот.

Према анкети проведеној 2017. године међу одраслим Американцима, њихова сазнања о могућој примјени аутоматизације на радним мјестима и подручјима рада, приказана су сликом 3. [3]. Интересантно је да већина за свој посао који тренутно ради сматра да није угрожен.

Анкета указује да 60 % Енглеза мисли да ће у року од десет година упораба робота и умјетне интелигенције довести до смањења броја радних мјеста. Њих готово 40 % сматра да ће развој УИ представљати пријетњу опстанку човјечанства. Скоро сваки други Енглез противи се могућности да роботи с УИ добију особност. [4]

Слика 3 Према анкети Американци сматрају да су примјеном аутоматизације
угрожена сљедећа радна мјеста и послови (преуређени дијаграми из лит [3])

За очекивати је да постоје разлике у размишљањима старијих и млађих радника у различитим културним срединама, слика 2. [5] Млађи радници и запосленици су генерације које су стасале у дигиталном окружењу, користе многе техничке софистициране уређаје те су више упознати са сувременим развојем технике, коју доживљавају као помоћ у свакодневном животу. Млађи радо прихваћају нове технологије и спремни су да их оперира робот или да добију дијагнозу темељем рачуналних програма с УИ, док старији имају двојбе око прихваћања тих нових технологија у здравству. [7]

Јапанци не страхују

Разлике постоје и због културе, повијести и религије (слика 4). Јапанци се не боје робота и веселе се идеји да би они у будућности могли владати свијетом. Разлог томе крије се вјеројатно у њиховој култури, повијести и религији. Шинтоизам, аутохтона религија у Јапану не сматра, попут кршћанства, да су људи посебни и да они једини имају душу. Вјерују да дух постоји у свему па и у неживим стварима. [6]

Јапански радници су у знатном броју давали одговор »не знам«. Јапан је земља која највише развија и производи роботе, али има став да нитко неће изгубити посао због примјене робота. Вјеројатно тај став има утјецаја на ове одговоре јапанских радника.

Слика 4 Одговори јапанских и еуропских радника на питања могу ли њихов посао
замијенити роботи и умјетна интелигенција, (преправљени дијаграми из лит. [5])

Слика 5 Тражене вјештине запосленика исказане у постотку радног времена у периоду од 2002.
До 2030. године, за САД и 14 земаља у ЕУ (дијаграм нацртан према подацима из лит. [2, 9])

Нова радна мјеста

Високообразовани стручњаци такођер често постављају питање која су то масовна нова радна мјеста која ће се отворити и тиме компензирати губитак оних због примјена аутоматизације. Тешко је предвиђети што ће донијети развој знаности и технике у сљедећих десетак година из којих ће произаћи не само нова радна мјеста, већ и нова занимања с потребним новим вјештинама. Нека су ипак већ препозната и укључена у сустав образовања појединих еуропских земаља.

World Economic Forum је 2018. најавио да ће у раздобљу 2018. – 2022. године 75 милијуна радних мјеста бити аутоматизирано, али да ће се истовремено отворити нових 133 милијуна радних мјеста прилагођених новој пођели рада. [8]

У Великој Британији процијене за њихову земљу говоре да се очекује да ће се примјеном аутоматизације с умјетном интелигенцијом изгубити 7 милијуна радних мјеста, али и створити 7,2 милијуна нових. [6] И друге развијене земље попут Њемачке имају сличне прогнозе.

Због развоја технике чак 96 % нових, али и старих послова бит ће, према процјени, везани уз рад на рачуналу и обраду података. [9] Присутна су два концепта који значајно утјечу на развој и преустрој индустрије, а тиме и радних мјеста. То је концепт индустрије 4.0 (5.0), те концепт кружног господарства (Circular Economy). Оба концепта захтијевају другачија, али и нова радна мјеста с новим знањима и вјештинама.

Истраживања које направила Њемачка у вези имплементације концепта индустрије 4.0 и промјенама производних послова и запосленост до 2025. године указује на десет кључних утјецајних чимбеника. Они одређују и будућа нова радна мјеста и занимања. То су:

Kонтрола великог броја података (Big Data). Аутоматска обрада великог броја података смањит ће потребни број радника у производњи за послове контроле, планирања и припреме. Настат ће потреба за информатичким стручњацима за обраду великог броја индустријских података.

Роботизирана производња. Роботи и коботи замијенит ће раднике на различитим пословима у производњи и монтажи. Смањит ће се потреба ручног рада, а отворити нова радна мјеста координатора послова и одржавања робота.

Аутономна логистичка возила. Дистрибуција материјала и производа унутар творнице и складишта обављат ће се аутоматизираним транспортним интелигентним возилима. Тиме се смањује потреба за логистичким особљем, али траже се стручњаци за програмирање сустава.

Симулација производних линија. За оптимизацију производних линија, провјеравање параметра за оптимализацију пословања обављат ће се рачунална симулација рада. Ту врсту послова обављат ће инжењери и информатичари.

Паметна (Smart) мрежа добављача и купаца. Настат ће сустав мрежа добављача и купаца, која омогућује боље пословне одлуке. Нужна ће бити разрада таквог сустава, његов надзор и праћење. Смањит ће се број радних мјеста у планирању, а створити потреба за координаторима опскрбних ланаца и дистрибуцијских центара.

Превентивно одржавање. Иако је у одржавању и до сада постојало превентивно одржавање, оно сада добива нову димензију. Омогућен је даљински надзор и дијагностика опреме те припрема дијелова за замјену прије него што настане квар. Отварају се нова радна мјеста инжењера за даљински надзор рада опреме, а смањује се потреба за традиционалним техничарима у сервисима.

Стројеви као услуга. Све више се успоставља нови тренд пословања који преферира умјесто продаје стројева и уређаја, услуге кориштења, односно изнајмљивања стројева или продукта тих стројева. То је један од будућих начела рада код кружног господарства. Произвођач – изнајмљивач се брине о исправном раду, надоградњи и одржавању. Уз потицање раста запослености у производњи и услузи, овај пословни модел захтијева повећање запосленика у продаји и одржавању.

Самоорганизирајућа производња. Темељна концепција индустрије 4.0 су аутоматски, међусобно координирани стројеви, који по потреби могу мијењати радне параметре сукладно промјенама материјала, односно финалног производа. Овакав начин рада ће смањити потражњу за радницима у планирању производње, али и повећати потражњу за стручњацима за моделирање и обраду података.

Адитивна производња сложених дијелова. То је производња помоћу 3Д писача који стварају комплексне дијелове у једном кораку, а монтажа је постала сувишна. То је нова техника која захтјева нову обучену стручну радну снагу у пројектирању производа, производњи и одржавању.

Рад, одржавање и услуге с проширеном стварношћу. Наочале за проширену стварност дају нове информације о опреми и упутама те скенирају бар кодове. Омогућавају оперативно вођење, помоћ на даљину и документирање. Повећава се учинковитост процеса сервисних техничара, а ствара потреба за додатним информатичарима. [10]

Све ово указује да ће се смањити број физички захтјевних те рутинских, односно репетитивних послова. За нове врсте послова тражит ће се нова знања и вјештине. Из горњег приказа послова произлази да ће бити потребни бројни и специфични стручњаци, информатичари те роботичари.

Осим стручног знања за увођење нових концепата производње попут iндустрије 4.0, према Future of Jobs, World Economic Forum, 2015. бит ће нужно овладати с вјештинама: рјешавање комплексних проблема, критичко размишљање, креативност, управљање људским ресурсима, координација с другим сурадницима, емоционална интелигенција, процјена и доношење одлука, оријентација на услуге, преговарање и когнитивна флексибилност. [11]

Анкете проведене међу руководитељима најпознатијих индустрија у низу земаља приказују њихова размишљања о потребним знањима и вјештинама на радним мјестима у новим увјетима производње, слика 5. Стјецање свих тих знања и вјештине бит ће потребно кроз сустав образовања, који мора попримити другачију функцију и приступ.

Већ је сада нужно стварање нових занимања, виших и средњих квалификација. Kод струковних занимања искристализирала су се нова занимања попут: рачунални техничар за обраду индустријских података, координатор рада робота и техничар за адитивну производњу. [7, 12] Увођење тих нових занимања с описом садржаја њихове обуке је пред двије године нас неколико свеучилишних професора који се баве овом проблематиком предложило Министарству образовања, али нажалост оно није показало интерес.

Овоме треба додати постојећа радна мјеста у ИТ сектору која ће се све више тражити попут аналитичари информацијске сигурности, стручњаци за умјетну интелигенцију и стројно учење, програмери апликација за мобилне уређаје, wеб програмери, администратори базе података, аналитичари пословне интелигенције, дизајнери и аналитичари пословних сустава и слична занимања.

И даље ће бити потребни инжењери различитих струка, финанцијски стручњаци, одвјетници, водитељи пројеката и слична друга занимања. [13, 14]

Зауставити пад интереса за класична занатлијска занимања

Мора се такођер зауставити пад интереса за класична занатлијска занимања попут водоинсталатера, електроинсталатера, инсталатера топлинских и клима уређаја, личилаца, ролетара, грађевинских радника и сл. занимања чија је потреба стална. Мањак таквих образовних стручњака је данас значајан. Потреба за њима неће се промијенити никаквом аутоматизацијом, роботизацијом или најављеним могућим новим моделима пословања попут изнајмљивања кућанских апарата и сличних уређаја.

Стална потреба рада на више радних задатака, који нису повезани с темељним стручним образовањем, увјетоват ће при запошљавању знања и вјештине, а не формални ступањ образовања. То даје простора стјецању знања допунским образовањем, изван формалног сустава, на мјестима која га могу осигурати (друге твртке, институти, разни ад хоц семинари и сл.) [10, 15].

Природне катастрофе које постају све чешће, у што смо се увјерили и ове године, показују да су захвати предвиђени стратегијом кружног господарства неопходни. Због нужности збрињавања отпада створит ће се нова радна мјеста »Греен Јобс«, односно »Енвиронментал Јобс«. Процјењује се да ће се отворити једно радно мјесто за сваких 10.000 т отпада које се спаљује, 36 радних мјеста ако се отпад механички рециклира, а 296 ако се отпад поново искориштава. [16, 17] По тој основи могло би се у ЕУ до 2030. отворити 700.000 нових радних мјеста. [9, 18]

Стројеви ће замијенити људе на многим пословима. Неки аутори, попут Јустина Локитза, тврде да ће се за сваки посао који преузму стројеви створити једнак број нових послова које ће обављати људи. Дио тих послова бит ће креативан. У многим ће се случајевима људи и стројеви наћи у симбиотским односима, помажући једни другима у томе што раде најбоље. Људи и стројеви радит ће заједно у будућности, али то често чине већ и данас. То је концепт индустрије 5.0. [19, 20]

________________________________________

*Референце:

[1] Уништавају ли роботи радна мјеста?, доступно на https://www.dw.com/hr/uni%C5%A1tavaju-li-roboti-radna-mjesta/av-36243589, pristup 15.2.2021.

[2] Bughin J., Hazan E., Lund S., Dahlström P., Wiesinger A. & Subramaniam A.: Skill Shift Automation And The Future Of The Workforce, McKinsey Global Institute, https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/industries/public%20and%20social%20sector/our%20insights/skill%20shift%20automation%20and%20the%20future%20of%20the%20workforce/mgi-skill-shift-automation-and-future-of-the-workforce-may-2018.pdf, свибањ 2018.

[3] Smith A., Anderson M.: 2. Americans’ attitudes toward a future in which robots and computers can do many human jobs, доступно на https://www.pewinternet.org/2017/10/04/americans-attitudes-toward-a-future-in-which-robots-and-computers-can-do-many-human-jobs/, објављено 4.10.2017.

[4] New survey on public attitudes towards robots: comfortable or confused?, dostupno na https://dreamingrobotsblog.wordpress.com/2016/03/13/new-survey-on-public-attitudes-towards-robots-comfortable-or-confused/, објављено 13.3.2016.

[5] Global Employment Trends for Youth 2020: Technology and the future of jobs, International Labour Organization, доступно на https://www.researchgate.net/publication/341510310_Global_Employment_Trends_for_Youth_2020_Technology_and_the_future_of_jobs/figures?lo=1, објављено ожујак 2020.

[6] Лаховник М.: Зашто се Западњаци боје робота, а Јапанци не?, доступно на https://lider.media/aktualno/zasto-se-zapadnjaci-boje-robota-a-japanci-ne-29125, објављено 5. 8. 2018.

[7] Николић Г.: Бојимо ли се робота?, Лијечничке новине, број 178, травањ 2019, страна 82 – 86

[8] Parschau C., HaugeIs J.: Is automation stealing manufacturing jobs? Evidence from South Africa’s apparel industry, dostupno na https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0016718520301871, објављено 2020.

[9] Николић Г.: Индустрија 4.0– радна мјеста, потребна знања и вјештине. Навике старе занимања нова. Smart InfoTrend, 213/2019/Q4, strana 50-55

[10] Lorenz M., Rainer Strack M., Lueth K. & Bolle M.: Man and Machine in Industry 4.0, доступно на https://www.bcg.com/publications/2015/technology-business-transformation-engineered-products-infrastructure-man-machine-industry-4.aspx, објављено 28. 9. 2015.

[11] The Future of Jobs Employment, Skills and Workforce Strategy for the Fourth Industrial Revolution, Global Challenge Insight Report, доступно на http://www3.weforum.org/docs/WEF_Future_of_Jobs.pdf, objavljeno siječanj 2016.

[12] Top 10 Jobs in 2030: Skills You Need Now to Land the Jobs of the Future, доступно на https://www.crimsoneducation.org/za/blog/jobs-of-the-future, приступ 7.1.2018.

[13] Николић Г.: Индустрија 4.0 и образовни сустав, часопис Smart InfoTrend 207/3/2018, страна 28-36

[14] Tuffley D.: Job survival in the age of robots and intelligent machines, доступно на http://theconversation.com/job-survival-in-the-age-of-robots-and-intelligent-machines-33906, објављено1.1.2015.

[15] Блануша, Б. (2017.): Роботизација–четврта индустријска револуција која прети тржишту рад, достпуно на http://www.ekonomski.net/robotizacija-cetvrta-industrijska-revolucija-koja-preti-trzistu-rada, објављено 11. 01. 2017.

[16] Срића В.: Кружно господарство, Проблеми и изазови, часопис SmartInfoTrend 210/2018/Q1, страна 36-43 http://www.infotrend.hr/UserFiles/file/listanje/210/36/index.html#zoom=z

[17] Николић Г.: Кружно господарство тражи другачији начин размишљања и промјену навина, ЗГ магазин, доступно на https://zg-magazin.com.hr/kruzno-gospodarstvo-trazi-drugaciji-nacin-razmisljanja-i-promjenu-navika/, објављено 26/05/2021.

[18] Кружно господарство: Дефиниција, вриједности и корист, доступно на: https://www.europarl.europa.eu/news/hr/headlines/economy/20151201STO05603/kruzno-gospodarstvo-definicija-vrijednosti-i-korist, објављено 16-02-2021

[19] Lokitz J.: The future of work: How humans and machines are evolving to work together, доступно на https://www.businessmodelsinc.com/machines/, приступ 12.7.2021.

[20] Николић Г.: Је ли индустрија 5.0 одговор на индустрију 4.0 или њен наставак?, Polytechnic & Design, Vol. 6, No. 2, 2018., страна 66-73