Kада посматрамо фасцинантне пирамиде, непомичне, чврсте структуре окружене пиеском, тешко је замислити како је неко у древно доба успео да изгради тако величанствене грађевине. Ови камени лавиринти у част мртвих и ритуални путоказ ка загробном животу подигнути су пре неких 4.500 година без модерне технологије и са запањујућом прецизношћу. Но Египћанима је било потребно више од неколико примитивних рампи да би превезли тешке камене блокове.
Ново истраживање указује на то да су изградњу пирамида у Гизи омогућили повољни околни услови, с древним рукавцем реке Нил који је служио као пловни канал за превоз терета. „Да би изградили пирамиде, гробнице и храмове на висоравни, изгледа да су древни египатски инжењери користили предности Нила и његових годишњих поплава, употребљавајући систем канала и базена који су формирали лучки комплекс у подножју висоравни. Међутим, немамо много доказа како је у то доба изгледао крајолик”, рекла је географкиња Хадер Шеиша са Универзитета Екс-Марсеј у Француској.
Археолози су неко време сматрали да су египатски градитељи пирамида можда ископали водене путеве који воде из реке Нил да би формирали канале и луке, искоришћавајући годишње поплаве које би деловале попут хидрауличне дизалице за транспорт грађевинског материјала, пише Scince Alert. Лучки комплекс за који претпостављају да је служио приликом градње Kеопсове пирамиде тренутно се налази више од 7 километара западно од данашње реке Нил. Но током урбанистичких радова око данашње Гизе нађени су докази о постојању древног рукавца који се протезао према подножју пирамида.
У време када су се градиле пирамиде, северни дио Египта погађале су екстремне климатске промене, с изненадним поплавама које су константно пустошиле место Хеит ел-Гураб, у којем су били смештени сезонски радници. Научници су у новом истраживању помоћу фосилизованих зрнаца полена мапирали детаљнију слику речног система пре више миленијума. Екстрахујући зрнца полена из пет језгара избушених на данашњој поплавној равници Гизе, источно од комплекса пирамида, открили су обиље цветница које расту на обалама реке Нил и мочварних биљака што расту уз руб језера.
„То указује на стално постојање воде која је пресецала поплавно подручје Гизе пре неколико хиљада година”, наводе научници. „Наша реконструкција Kуфуовог рукавца старог 8.000 година омогућује боље разумевање речног крајолика у време изградње комплекса пирамида у Гизи.” Након владавине краља Тутанкамона Kуфуов рукавац Нила је постепено опадао док није досегао свој најнижи документовани водостај у последњих 8000 година, пред крај династичког раздобља. Тај пад је у корелавији са хемијским маркерима у зубима и костима египатских мумија који указују на сушно раздобље.
Истраживање насловљено Nile waterscapes facilitated the construction of the Giza pyramids during the 3rd millennium BCE објављено је у часопису PNAS.
(Индекс)
