Место где је Земљина гравитациона сила слабија, маса мања од нормалне, а ниво мора опада више од 100 метара, и ова аномалија је дуго збуњивала геологе. Више од седам деценија након што је откривена, научници верују да су напокон одгонетнули како је настала.
Истраживачи Индијског института за науку у Бенгалору верују да су открили веродостојно објашњење за формирање „гравитационе рупе” у Индијском океану: притисак магме која долази из средишта планете, слично као код стварања вулкана. Користили су суперкомпјутере за симулирање формирања подручја у претходних 140 милиона година. Налази, детаљно приказани у студији недавно објављеној у часопису Geophysical Research Letters, усредсређени су на древни океан који више не постоји.
Људи су навикли да замишљају да је наша планета савршена сфери, а то је далеко од истине. „Земља је у основи квргави кромпир. Дакле, технички то није сфера, већ оно што ми зовемо елипсоид, јер док планета ротира, средишњи део је испупчен”, рекла је коауторка студије Атреји Гош, геофизичар и ванредни професор у Центру за науке о Земљи Индијског института за науку. Наша планета није хомогена у густини и својствима, при чему су неке области гушће од других – што утиче на површину и њену гравитацију, додала је Гошова.
„Ако сипате воду на површину Земље, ниво који она заузима чини је геоидом, а то је контролисано разликама у густини материјала унутар планете јер оне привлаче површину на веома различите начине у зависности од тога колико масе има испод”, објаснила је професорка Гош.
„Гравитациона рупа” у Индијском океану најнижа је тачка у том геоиду и његова највећа гравитациона аномалија. У питању је кружна депресија која почиње испод јужног шпица Индије и покрива око три милиона квадратних километара. Аномалију је открио холандски геофизичар Феликс Андрис Венинг Мајнес 1948. године током истраживања гравитационог поља спроведеног с брода и до данас је остала мистерија.
„То је највеће удубљење у геоиду и још није објашњено како треба”, нагласила је професорка Гош. Да би пронашли потенцијални одговор, она и колеге користили су компјутерске моделе да врате сат 140 милиона година уназад да сагледају ширу геолошку слику. „Имамо неке информације и извесну сигурност у то како је Земља изгледала у оно време. Континенти и океани били су на различитим местима, а структура густине је такође била драстично другачија”, истакла је професорка. Од те почетне тачке тим је урадио 19 симулација до данашњег дана, реконструишући померање тектонских плоча и понашање магме унутар плашта – дебелог слоја унутрашњости Земље који лежи између језгра и коре.
У чак шест сценарија формирано је удубљење слично оном које постоји у Индијском океану. Фактор разликовања у свих шест ових модела, како је рекла професорка Гош, било је присуство магме око удубљења, за коју се верује да је заједно са структуром плашта у непосредној близини одговорна за формирање „гравитационе рупе”. Симулације су вођене с различитим параметрима густине магме, а у онима у којима она није била укључена, удубљење се није формирало. Нагомилавање магме потиче од нестанка древног океана како се индијска копнена маса повлачила и на крају се сударила са Азијом пре више десетина милиона година.
„Индија је била на сасвим другом месту пре 140 милиона година, а постојао је океан између индијске плоче и Азије. Индија је почела да се креће на север и како је то учинила, океан је нестао и јаз ка Азији се затворио”, протумачила је професорка додајући да како се океанска плоча спуштала могла је да подстакне нагомилавање магме, повлачећи материјал мале густине ка Земљиној површини. Поменуто геоидно удубљење настало је пре око 20 милиона година, према прорачуну. Тешко је рећи да ли ће икада нестати или се померити. „Све зависи од тога како се крећу друге аномалије у маси на Земљи. Може се десити да опстане веома дуго. Али такође се може десити да померање плоча учине да удубљење нестане – за неколико стотина милиона година”, навела је Гошова.
Хју Дејвис, професор Школе за науку о Земљи и животној средини на Универзитету Кардиф у Великој Британији, који није био укључен у студију, рекао је да је истраживање занимљиво и да описује занимљиве хипотезе, а требало би да подстакну даљи рад на овој теми. Др Алесандро Форте, професор геологије на Универзитету Флориде у Гејнсвилу, који такође није био укључен у истраживање, верује да постоји добар разлог да се спроведу компјутерске симулације да би се утврдило порекло „гравитационе рупе” Индијског океана и да је ова студија напредак у односу на ранија истраживања. Претходна истраживања само су симулирала спуштање хладног материјала преко плашта, уместо да су укључивала опције с врелим материјама. Међутим, Форте је пронашао неколико недостатака студије.
„Највећи са стратегијом моделирања коју су усвојили аутори је тај што она у потпуности не успева да репродукује моћну динамику плашта који је еруптирао пре 65 милиона година испод данашње локације острва Реунион”, подсећа Форте. „Лава је у то време покривала половину индијског потконтинента – стварајући чувене Деканске замке, један од највећих феномена вулканске активности на Земљи”. Друго питање, додао је он, јесте разлика између геоида, односно компјутерском симулацијом предвиђеног облика и стварног: „Ове разлике су посебно уочљиве у Тихом океану, Африци и Евроазији. Аутори помињу да постоји умерена корелација, око 80 одсто, између предвиђених и посматраних геоида, али нема прецизне информације колико се они нумерички подударају (у студији). Ова неусклађеност сугерише да можда постоје неки недостаци у компјутерској симулацији.”
Гошова је истакла да се у симулацијама не може узети у обзир сваки могући фактор: „То је зато што не знамо са апсолутном прецизношћу како је Земља изгледала у прошлости. Што се више враћате у прошлост, мање можете да имате поверења у моделе. Не можемо да узмемо у обзир сваки могући сценарио и такође морамо да прихватимо чињеницу да може постојати нека неслагања у томе како су се плоче кретале током времена”.
(РТС)
