Научници открили први случај другог сисара који се, осим човека, бави пољопривредом.
До сада се сматрало да су људи једини сисари који се баве пољопривредом, но знанственици су открили да можда нисмо једини који знају да узгајају своју храну. Наиме, показало се да се такозвани џепни гофови (geomys pinetis), такође, баве пољопривредом. Након анализе њихових јазбина установљено је да ове животињице заправо пажљиво негују и ђубре корење дуголисног бора.
Оне непрестано преуређују и нађубрују своје јазбине, односно вијугаве тунеле дуге стотинама метара. Иако се још воде расправе која је тачно дефиниција узгајања хране, научници наводе да ово истраживање јасно показује да речена мала бића знају шта раде пазећи на раст корења. „Југоисточни џепни гофови су први откривени сисари пољопривредници, а да нису људи. Видели смо да неке врсте мрава, корњаша и термита узгајају храну, али то нисмо приметили код других сисара”, рекао је биолог Франсис Петс са Универзитета Флорида.
Истраживачи су хтели да се увере да ли корење бора нарушава тунеле у којима живе поменути глодари и како се они њима хране. После анализе раста у одређеном делу тунела израчунали су да корен у мрежи тунела може овим створењима осигурати 20 до 60 посто дневних калорија. С тим да је потребно нагласити да је гофовима потребно много енергије да одржавају своја подземна станишта. Након што корење продре у јазбине, измет и мокраћа глодара подстичу њихов раст.
Иако то можда није најсофистициранији облик пољопривреде, научници сматрају да наликује ономе што раде и људска бића. Показало се, такође, да ове животињице улажу време и енергију да одбране своје усеве. Другим речима, на одржавање јазбина и управљање условима у којима расте корење се може гледати као на неку форму на којој се гаји храна, пише Science Alert. „Они обезбеђују савршено окружење за раст корења и ђубре га својим отпадом”, изјавила је зоолошкиња Вероника Селден са Универзитета Флорида. Kорење које продире у тунеле је, иначе, једини извор хране за гофове.
Неки можда сматрају да бављење пољопривредом аутоматски подразумијева и садњу усева, а и рад на гајењу и жетви, али научници који су спровели ово истраживање наводе да то није увек тако ни у људском друштву. Примерице, шумско воће се не сади, већ се о њему људи брину. Према тој дефиницији, гофови би исто тако могли бити пољопривредници. Истраживање названо Root cropping by pocket gophers објављено је у часопису Current Biology.
(Индекс)
