Непозната преписка Николе Тесле: Писма Едварду Дину Адамсу садрже техничке и друге препоруке.
ЕКСКЛУЗИВНА ИСПОВЕСТ ВИЛИЈАМА ТЕРБА
(први од три наставка)
Ни 62 године после смрти Николе Тесле, нису поређане све коцкице из богатог и узбудљивог живота једног од најблиставијих изумитеља и научника у људској историји. Захваљујући предусретљивости и љубазности Вилијама Терба, извршног секретара и једног од главних утемељивача Теслиног меморијалног друштва у Њујорку, „Политика” је у прилици да ексклузивно објави новопронађена, до сада непозната писма „личког Прометеја”.
Замисао да се Нијагарини водопади, међу највишима на планети (48 метара), укроте да стварају струју потиче из средине 19. века. Иако је 1873. компанија „Хидраулик ченел” изградила турбине укупне снаге 5.000 киловата, шест година касније оне су коришћене за погон динамо-машина и осветљење Нијагариних водопада (по Брашовом систему). Успешно искоришћавање водене снаге остало је и даље нерешено.
На предлог водећих људи компаније „Нијагара фолс пауер”, основане да разреши дотичну зачкољицу, успостављена је Међународна комисија за Нијагару коју је предводио несумљиви научни ауторитет тог времена – лорд Келвин. Расписан је конкурс и до 1890. стигло је 17 пројеката од 20 аутора из западних земаља. Једини је план шкотског професора Џоржа Форбса предвиђао употребу Теслиног полифазног система (његов љути супарник Томас Едисон је одбијен).
„Прилично је изненађујуће за многе, као што је, морам признати испрва било и за мене, када сам после детаљних и потпуних испитивања пронашао – писао је професор Форбс дотичној комисији – како једино практично решење за бафало и најбоље решење за нови индустријски град за који је предложено да се гради близу Нијагаре, лежи у усвајању генератора и мотора на наизменичну струју. Једини несинхронизовани мотор, развијен до практичног облика, јесте Теслин мотор који је произвела Вестингхаусова електрична компанија и који сам подвргао многобројним тестовима у њиховим радионицама у Питсбургу”.
Међутим, лорд Келвин се успротивио.
У вези са овим вреди поменути једно писмо Николе Тесле, написано 19. августа 1895. године Едварду Дину Адамсу, писцу двотомне књиге о историји подухвата Нијагара. На питање Адамса да ли да у својој књизи коментарише чињеницу да је лорд Келвин у почетку био против наизменичних струја, Тесла је одговорио: „…можда је боље да не разочарамо лорда Келвина, пошто се ништа не може добити, а много се може изгубити указивањем на грешку великог човека.”
Вилијам Тербо (Википедија)
Али, када је најпре у Европи, између Лауфена и Франкфурта, направљен трофазни систем преноса наизменичних струја, а затим на Светског изложби у Чикагу успешно приказан Теслин полифазни систем, Нијагарина комисија је и званично 5. маја 1893. одлучила да употреби његово достигнуће. У октобру исте године Вестигнхаусова компанија је добила уговор за градњу три Теслина полифазна генератора снаге 3.500 киловата (могу се назвати Теслиним јер је од 13 патената девет њему припадало). Спомен-плоче које сведоче о овом догађају чувају се на Нијагариним водопадима и у Музеју Николе Тесле у Београду.
У каквом сте сродству са Николом Теслом?
– Моја баба била је најстарија Теслина сестра Ангелина. Теслино породично стабло је врло танко. Никада није било више од пет Теслиних сродника са моје стране, а само двоје је живих. Мој рођак Јован Трбојевић, девет година старији, живи у Чикагу. Теслине три сестре имале су десеторо децо, петоро унучади и само петоро праунучади. Сви други Теслини рођаци су најмање два колена даље од крвног сродства.
Зашто је Никола Тесла писао Едварду Дину Адамсу?
– Едвард Дин Адамс био је председник „Катаракт коснтракшн” компаније. Његово намештење условили су Џон Пиерпонт Морган и други инвеститори који су финансирали пројекат. Адамс је био њујоршки банкар са значајним административним и техничким умећем који је инвеститорима био гарант да је новац добро уложен.
Као председник компаније, Адамс био је суочен с различитим недоумицама: од запошљавања људи у својој компанији до бирања могућих понуђача за све делове електричне централе која буде изабрана за Нијагарине водопаде. Изненађујуће је да је изабрао да пише Тесли због техничке помоћи за процену предлога који су му пристизали, а осећао их је да су изван његовог домашаја. Кажем „изненађујуће”, јер ово указује колики је углед имао Тесла у то давно време.
Писма су, најчешће, специфични одговори на специфична питања. Од првог Тесла ставља до знања да су она намењена, искључиво, приватној преписци између њега и Адамса – “Будите љубазни да ову као и сваку другу комуникацију до које дође са мном сматрате у потпуности личном…”.
До 11. маја била су писана руком, на папиру породичног хотела „Герлах“ у Западној 27. улици на Менхетну, где је Тесла живео од септембра 1892. до марта 1899. Следећа из 1893. и оно из 1894. откуцана су на папиру са заглављем његове лабораторије у Јужној петој авенији 35 на Менхетну. Постројење је изгорело 13. марта 1895. Писма из 1895. послата су из његове канцеларије и лабораторије из Источно-хјустонске улице 46 на Менхетну.
Станко Стојиљковић
(Политика, 20.2.2005)
Сутра: У тајном скровишту
