Попут многих парнопрсташа, мужјаци жирафа морају анализирати мокраћу женке како би открили је ли спремна за трудноћу. Нажалост, животињама високим неколико метара није баш лако поњушити урин на тлу. Стога морају на неки начин наговорити женке да се помокре пред њима да би ухватили млаз у ваздуху.
„Морају гурнути женку, наговорити је да сарађује. Ако мужјак то не успе, знаће да за њих нема будућности”, рекла је ветеринарка Лајнет Харт са Калифорнијског универтитета у Дејвису. Лајнет и Бенџамин Харт су посматрали ове друштвене животиње док су се окупљале у одређеним подручјима у Националном парку Етоша у Намибији. У 102 наврата су забележили покушаје мужјака да истраже да ли је женка спремна на парење. Високи мужјак је у тим приликама њушкао или тапкао по стражњици нешто мању женку. У неким случајевима је само био у њеној близини јер женке које желе да се паре знају причекати да дође будући отац да би се помокриле.
Kада мужјак попије мало женкине мокраће, испљује млаз и начини одређену гримасу да би урин прошао кроз специфичан отвор на врху уста у вомероназални орган помоћу којег може да детектује феромоне, пише Science Alert. Научници су, такође, приметили да жирафе приликом удварања знају да реже. Некада се сматрало да су ове животиње тихе, но касније је откривено да кашљу, звижде, гунђају, чак и ноћу језиво певуше једна другој. Истраживање под називом Flehmen, Osteophagia, and Other Behaviors of Giraffes (Giraffa giraffa angolensis): Vomeronasal Organ Adaptation објављено је у часопису Amimals.
(Индекс)
