ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

СЕНЗОР ЗА ВИШИ РАСТ

Илустрација

Илустрација

Откривен је мождани рецептор који стоји иза тог процеса. Зове се MC3R и представља кључну везу између квалитета исхране и раста и развоја.

Загонетка зашто су људи данас виши него раније и због чега све раније улазе у пубертет може се објаснити сензорима у мозгу, тврде научници. Захваљујући бољој исхрани и здравственој нези просечна висина људи током 20. века се повећала и до 19 сантиметара. На пример, Британци су данас у просеку виши за 10 сантиметара. Али зашто се то догодило научници никада до краја нису објаснили.

Познато је да сигнали из пробавног тракта допиру до дела мозга који се зове  хипоталамус, и говоре му о нутритивном статусу тела и покрећу раст.

Последње откриће до кога су дошли могло би да омогући стварање лекова за побољшање мишићне масе и успореног раста, наглашавају британски истраживачи. Већ дуго је позната чињеница да популације које имају квалитетну исхрану и поуздан приступ храни имају тенденцију да брже расту и брже сазревају. У Јужној Кореји, на пример, просечна висина становника је порасла откако се нација трансформисала из сиромашне земље у развијено друштво. Међутим, у појединим деловима јужне Азије и Африке људи су само незнатно виши него пре 100 година.

Правите много беба

Познато је да сигнали из пробавног тракта допиру до дела мозга који се зове хипоталамус, и говоре му о нутритивном статусу тела и покрећу раст. У новој студији, чији су резултати објављена у часопису Nature, коју су спровели истраживачи са Универзитета Кембриџ, у сарадњи с тимовима са Универзитета Квин Мери у Лондону, универзитета у Бристолу, Мичигену и Универзитета Вандербилт, откривен је мождани рецептор који стоји иза тог процеса. Зове се MC3R и представља кључну везу између квалитета исхране и раста и развоја.

Сва деца за која је утврђено да имају мутације гена који омета мождане рецепторе, била су нижа и мање тежине од вршњака, што показује да се последице осећају у раном животном добу.

„Он говори телу да нам је одлично, да имамо пуно хране и да треба брзо да растемо и уђемо у пубертет и правимо много беба, објашњава професор сер Стивен О’Рајли, аутор студије са Кембриџа. „Није никаква магија – имамо комплетан дијаграм умрежења и како се то дешава. Када ови мождани рецептори не раде нормално, истраживачи су открили да су ти људи нижи и да улазе у пубертет касније од својих вршњака.


Тајна у мозгу

Тим истраживача је анализирао генетски профил пола милиона волонтера коју су се пријавили у Биобанку Уједињеног Краљевства – огромну базу генетских и здравствених информација – да би утврдили да ли је њихов налаз тачан. Сва деца за која је утврђено да имају мутације гена који омета мождане рецепторе, била су нижа и мање тежине од вршњака, што показује да се последице осећају у раном животном добу.

Истраживачки тим је пронашао једну особу која је имала мутације у обе копије гена за MC3R, што је изузетно ретко и оставља озбиљне последице. Она је била веома ниска, а у пубертет је ушла после 20. године.

Лекови будућности

Али ово не важи само за људе. Истраживачи су проучавали и мишеве да би потврдили да исти пут делује и код животиња. Ово откриће могло би да помогне деци са озбиљним застојем у расту и пубертету, а и онима који због хроничних болести немају добро формирану мишићну масу.

„Будућа истраживања би требало да утврде да ли лекови који селективно активирају MC3R могу помоћи у преусмеравању калорија у мишиће и друга неухрањена ткива, како би се побољшала физичка функционалност таквих пацијената, наводи професор О’Рајли. Научници су већ идентификовали мождани рецептор који контролише апетит, назван MC4R, а они којима недостаје обично су гојазни.

Да ли ће људи наставити да расту? Постоји лимит висине коју људи могу да достигну када остваре свој генетски потенцијал. Фактори као што су здравље и исхрана имају огроман утицај на то да ли ће се то и десити. Када деца из сиромашнијих породица добију довољно хране и калорија, могу да порасту до висине коју су наследила од родитеља и баба и деда. Виши људи генерално живе дуже и мање су изложени ризику од срчаних проблема, често и боље зарађују.

Али људи неће заувек бити све виши и виши. Као и многе друге земље у Европи, просечна висина у Великој Британији се повећала током прошлог века, а постоје показатељи да у последњих десет година нема пораста. Највећи пораст просечне висине током прошлог века забележен је код жена у Јужној Кореји и Иранаца. Највиши људи на свету су мушкарци рођени у Холандији (182 сантимета), док су најнижи жене рођене у Гватемали (140 сантиметара).

 

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар