„Нисмо то урадили да бисмо се обогатили. Желели смо да живимо од програмирања игрица”, каже плавокоси Бранко Милутиновић (34), који је висок, атлетски грађен и има боксерски нос, описује га угледни „Блумберг”. И обећава да неће продати „Нордеус” или узимати инвестиције са стране.
Током одрастања у Београду, сирене су редовно прекидале Бранка Милутиновића док је с друговима играо фудбал.
– Kад би се огласила сирена, имали сте од пет до десет минута да потражите склониште – прича Милутиновић, који данас има 34 године. – Гледате кроз прозор како ракете најпре полећу увис, а затим падају и експлодирају. Било је као на филму.
„Његов успех је невероватан, а
долази са простора на којима то
не бисте очекивали”, каже Kристијан
Ернандез, бивши извршни директор
у компанијама „Гугл” и „Фејсбук”.
Бомбардовање је престало 1999. и довело до коначног пада бившег председника Србије, који је оптужен за ратне злочине, али је дуготрајни рат уништио економију. Милутиновић, кога су занимали компјутери, био је добар ђак и стекао је мастер у области програмирања. А онда је, као и многи други амбициозни млади Срби, напустио земљу чим му се пружила прва прилика, пише у великом чланку који је чувени „Блумберг” посветио Милутиновићу.
Из „Мајкрософта” назад у Београд
Отишао је у Kопенхаген, где је нашао посао нижег ранга у корпорацији „Мајкрософт”. Посао је био добар, али му није причињавао задовољство. Једва је чекао да се врати кући да би био уз болешљивог оца.
Године 2009, Милутиновић и двојица пријатеља с колеџа, Иван Стојисављевић и Милан Јововић, који су такође дошли из Србије и запослили се у „Мајкрософту”, одлучили су да се врате. Разматрали су неколико могућности да би на крају саставили уштеђевину и основали компанију за видео-игре, којој су дали име „Нордеус”. Мислили су да ће им новац трајати годину дана, јер је живот у граду релативно јефтин, и да увек могу да нађу други посао као програмери када им понестане новца.
– Нисмо то урадили да бисмо се обогатили. Желели смо да живимо од програмирања игрица, каже плавокоси Милутиновић, који је висок, атлетски грађен и има боксерски нос, описује га угледни „Блумберг”.
Једна идеја била је довољна да запале интернет и зараде милионе. Успели су у томе и још много више од тога. Направили су фудбалску игрицу Top Eleven, која је скинута са интернета више од 170 милиона пута и постала култна међу ентузијастима широм света. Играчи формирају тимове тако што бирају и размењују играче, попут менаџера прволигашког клуба. Годину дана после изласка на тржиште Top Eleven постала је најпопуларнија игра на „Фејсбуку”, испред игара компанија као што су Еlectronic и Zunga.
„Живети од програмирања” (Нордеус)
Док су многе друге компаније за апликације, оствариле велики успех и убрзо нестале без трага, Top Eleven и даље се шири. Спада међу десет најуспешнијих апликација у седам земаља, при чему је нарочито омиљена у Европи, југоисточној Азији и Латинској Америци. Прошле године, „Нордеус” је остварио приход од преко 75 милиона долара.
„Не желимо инвеститоре, хоћемо слободбу”
– Његов успех је невероватан, а долази са простора на којима то не бисте очекивали – каже Kристијан Ернандез, бивши извршни директор у компанијама „Гугл” и „Фејсбук”, који је данас партнер у лондонској компанији White Star.
„Нордеус” заузима неколико спратова
модерне пословне зграде у центру града,
где раде домаћи радници и више од 30
људи изван Србије, међу њима из САД,
Велике Британије, Француске и Немачке.
Већ три недеље после дебија, Top Eleven постао је профитабилан и тако је све до сада. Због тога Милутиновић никад није узимао новац од инвеститора. Пошто су мали и немају финансијских тешкоћа, могу да раде шта год желе – било да је реч о колективном годишњем одмору на неком грчком острву, вишегодишњи рад на амбициозној игрици која треба да се појави ове године, или о томе да постану један од највећих добротвора Србије.
– Инвеститори ризичног капитала дају вам много новца и ограничавају вам слободу. Прво нас много не интересује, а слобода је најдрагоценија ствар – каже Милутиновић.
Деда био заробљеник Гестапоа
Милутиновић је добио име по деди, шампиону у рвању и вођи покрета отпора у окупираном Београду, који је завршио у Гестаповом затвору. Он му је и купио први компјутер.
Милутиновићев отац је био адвокат, али из политичких разлога није могао да се бави тим послом. Очево и дедино искуство под ауторитарним властима утицали су на Милутиновића, који је у два интервјуа употребио реч „слобода” најмање 15 пута. С обзиром на то да су се ратови на Балкану одигравали далеко од Београда, нису превише утицали на његово детињство. Проводио је време бавећи се спортом и играјући видео-игре. Први програм је направио када је имао само десет година, а освајао је медаље на такмичењима у математици и физици.
Међу највећим доброчинитељима у Србији
Упркос томе, стално га је нешто подсећало на рат. Kада је као једанаестогодишњак оперисао слепо црево, у болници је видео децу без удова и сирочад, чији су родитељи убијени у рату, који је захватио већи део деведесетих година и окончан интервенцијом НАТО снага и распадом Југославије. Његова средња школа непрекидно је примала децу избеглице из Хрватске и других суседних области погођених ратом.
– Та деца су била толико потресена да ни са ким нису разговарала. Саосећао сам с њима. Сви су саосећали – каже Милутиновић.
Део профита „Нордеус” је уложио у изградњу 11 педијатријских одељења у болницама широм Србије. У тим болицама се роди око 21.000 беба или око трећина од укупно 65.000 беба рођених у Србији.
– Раније нисмо имали ту опрему, све је било импровизација. Све је то намењено спасавању људских живота – каже др Биљана Пејовић, док показује одељење за превремено рођене бебе.
Студенти, остајте у Србији
Ове године Милутиновић се удружио с пријатељима из „Мајкорософта” и компанијом за мапирање генома Seven Bridges Genomics око иницијативе Digital Serbia како би подстакао развој технолошког сектора. Он жели да Србију у свету посматрају изван контекста земље обележене ратом, али је свестан да је за то потребно време. Један од највећих изазова јесте убеђивање најбољих студената да остану у земљи.
„Најбољи да остану” (Нордеус)
Један дан након што је тек свршени студент прихватио посао у „Нордеусу”, дошао је плачући и рекао да не може да прихвати посао зато што његов отац жели да прихвати посао ван Србије. Милутиновић је позвао оца, који није веровао да дигитална компанија у Београду може да опстане.
– Нисам хтео да дозволим да оде – каже он. Милутиновић је три сата убеђивао оца и на крају се син ипак запослио код њега.
„Поносни смо што смо из Београда,
Србије и што смо почели ни из чега.
Хтели смо да будемо слободни.”(Бранко Милутиновић)
„Нордеус” заузима неколико спратова модерне пословне зграде у центру града, где раде домаћи радници и више од 30 људи изван Србије, међу њима из САД, Велике Британије, Француске и Немачке.
Усред Београда као у Силицијмској долини
Имају све погодности као и запослени у стартап компанијама у Силицијумској долини. Kетеринг, сладолед и супе које се припремају у микроталасној пећници чувају се у фрижидерима који су свима на услузи. Локални ресторан припрема ајвар специјално за „Нордеус” (40 тегли месечно). Поред сале за конференције је зомби у природној величини, а у посебној просторији су симулатори аутомобила и наочаре за виртуалну стварност.
Милутиновић је ожењен и има двоје деце, живи у стану изнад мајчиног у центру Београда. Kаже да је технолошка индустрија превише опседнута богатством и обећава да неће продати „Нордеус” или узимати инвестиције са стране. Планира да ограничи број запослених на 250 људи – тренутно их има око 170 – јер ће у супротном „бити мање забавно долазити на посао сваки дан”. Упркос томе, признаје да је уживао у ђаконијама којима су их частили инвеститори који су желели да уложе у компанију.
– Много смо научили о добрим винима, храни и тартуфима и шта је добар суши – каже он.
Да ли ће „Нордеус” остати независан, зависи од успеха у будућности. Top Eleven је и даље веома популарна игрица међу онима који су спремни да потроше много новца на разне адуте који им омогућавају да брже напредују, али је познато да су љубитељи видео-игара веома непредвидљиви. Милутиновић зна да успех може да буде пролазан, али истиче да на основу првих тестова прилично сигуран да ће нова фантази-игрица Spellsouls бити успешна. Ако и не буде, уштедели су довољно новца да поднесу и понеки неуспех.
– Поносни смо што смо из Београда, Србије и што смо почели ни из чега – каже он. – Хтели смо да будемо слободни.
(Адам Сатаријано, Блумберг)
