Синови Алберта Ајнштајна – Едуард и Алберт – крштени су у Новом Саду пре 109 година, према обреду Српске православне цркве (СПЦ), показују подаци Историјског архива града Новог Сада. Према тим подацима, синови из првог брака светски познатог физичара и његове супруге Милеве Марић крштени су по православном обреду на Малу Госпојину 20. септембра 1913. године, управо у новосадској Николајвеској цркви.
Kрштење Едуарда и Алберта Млађег било је испуњење велике жеље њиховог деде Милоша Марића, Милевиног оца. Kум је био Лазар Марковић, присни и осведочени породични пријатељ породице Марић. Описани догађај у Николајевској цркви није крај већ почетак откривања њеног истинског историјског значаја за Нови Сад. У том древном православном храму освештаном 1730. године сачуван је запис у коме се први пут као званичан помиње данашњи назив Новог Сада.
Занимљиво је да је крајем 18. века Николајевска црква уступљена православним грчким и руским грађанима Новог Сада да се у њој моле Богу. Тада су се у њој седмично, наизменично, служиле литургије на грчком и црквенословенском језику. У Историјском архиву је записано и да је Павле Балта био последњи грчки свештеник који је крајем 19. века у Николајевској цркви служио на грчком језику. Сама црква важи данас за најмањи сакрални објекат у Новом Саду, али само кад је питању његова величина у односу на друге храмове у граду.
Тешко је наслутути шта је још могла да открије занимљиво и историјски значајно о Новом Саду да та црква није готово потпуно уништена у бомбардовању града 1849. године, кад су изгореле црквене књиге. Бомбардовала је мађарска војска стационирана на Петроварадинској тврђави. Тада је погинуло 12.000 Новосађана, а уништено 2.000 кућа и јавних објеката. После тог бомбардовања, велики новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил међу првима су се јавили да обнове порушену Николајевску цркву. Трандафили су касније сахрањени у њој.
(Извор СРНА)
Нешто више од 70 година касније, Николајевску цркву пројектилима су погодили бомбардери фашистичке Немачке почетком Другог светског рата, 6. априла 1941. године, наносећи јој поново велику штету. Kако сведоче документи Историјског архива Града Новог Сада, Николајевску цркву, односно Цркву преноса моштију Светог Николе, изградили су њени ктитори, браћа Богдановић, као породичну гробницу. Саму цркву красе две позлаћене куполе које су подигнуте у руском царском стилу. Те куполе неодољиво подсећају на кијевске и петровградске храмове.
Најмања црква у Новом Саду, иако у центру града, помало је завучена између данашње Улице Ђуре Јакшића и Трга Марије Трандафил у близини Матице српске, па је мање доступна погледу. Николајевска црква је барокна грађевина мањих димензија на којој се истичу звоник над западним прочељем и мања купола изнад централног дела наоса. Иконостас је осликао новосадски сликар Павле Симић, док се зидне слике приписују Димитрију Петровићу Kерефеки, Николи Димшићу и Живку Петровићу.
(Илустрација Алберт Ајнштајн на прослави 70. рођендана, АФП)
(Извор Н1)
