Мит о српском специјалитету је решен.
Наше баке и деке, маме и тате, јели су сланину, а онда је некако она постала главни кривац за малтене све здравствене проблеме и годинама је имала лошу репутацију у свету здраве хране. Највећи проблем је количина масти коју садржи, али стручњаци истичу да је сланина добра за здравље уколико се конзумира у умереним количинама.
Истраживање Америчког центра за јавно здравље се позабавило се утицајем сланине на здравље, а један од разлога због којег се тврди да ова намирница ипак није тако лоша је то што не садржи угљене хидрате, већ само масти. Kада је реч о гојењу, угљени хидрати су најопаснији, а не масти, тако да сланина у умереним количинама неће допринети гојењу. С друге стране, даће вам доста енергије. Добра ствар је што сланина садржи и доста протеина, који су веома важни за здраву исхрану, али и за кожу, кости, косу. Осим тога, уколико уз оброк поједете мало сланине, дуже ћете бити сити, баш због тих протеина које садржи.
Поред свега тога, сланиница садржи и доста витамина из комплекса витамина B, који су јако важни за имуни систем, а поред тога садржи и цинк. Све то не значи да на сланину сада треба да навалите као на зелену салату, али далеко од тога да је ова намирница лоша по здравље – једино на шта треба да пазите је количина, као и уосталом код свих намирница.
(Ало)
