Неколико изума у развоју који ће се користити у предстојећим годинама. Недавни извештај очекује да ће ово тржиште порасти на 600 милијарди долара с нагласком на опсежне податке, вештачку интелигенцију, уређивање гена, инжењерство хране и лекове.
Већ знате отприлике како се догађа срчани удар: плак се накупља на зидовима артерија и постаје препрека јер сужава путеве и омета проток крви. Временом се артерије толико сужавају да срце не може да добије довољно крви. Прекида се доток кисеоника и то доводи до срчаног или можданог удара. Постоји неколико начина за лечење срчаног удара, чишћењем или уграђивањем стента или бајпаса. Међутим, те методе подразумевају велике трошкове: катетеризација, операција на отвореном срцу, рехабилитација, компромитован циркулаторни систем. Али стижу нове технологије – попут нанобота за уклањање плака – које ће помоћи да живимо дуже и здравије.
Наноробот чисти артерију (Shutterstock)
Регенерација свега
Професор са Харварда ради на техници која би омогућила да се ACL (лигамент у колену) излечи сам, уместо да се замени тетивом друге особе или животиње или узете из другог дела вашег тела. Ова техника подразумева уметање сунђера у облику пешчаног сата испуњеног крвљу пацијента и елементима који утичу на раст и реактивираним матичним ћелијама да би деловао као мост између два покидана дела. Делови моста расту и поново се спајају, тако да не морате да пролазите кроз инвазивну операцију користећи друга мека ткива. Импликације превазилазе побољшање спортских перформанси; процедура такође може да помогне у смањењу инциденције каснијег артритиса.
Лигамент у колену (Shutterstock)
Вештачки органи
Можда се приближавамо ономе што се сматра златним стандардом напретка дуговечности: генетски регенерисано или вештачко срце. Истраживачи са Kливлендске клинике сматрају да би, када би имали неограничено пара, за мање од три године узгајили људско срце и уградили га човеку. То се већ дешава помоћу тродимензионалних (3D) штампаних органа – који могу да функционишу као ткиво (чак и ткива налик плућима). Аустралијска компанија недавно је осмислила роботски уређај који штампа ћелије људске коже, који би могао да се користи за санирање оштећења настала од рана или опекотина.
Промена протеина
Шта би било да се орган конструише или да део тела поново израсте, или да можете да манипулишете начином на који ваше тело функционише? У Јужној Kореји, на пример, истраживачи тестирају лекове против старења који мењају активност протеина у ћелијама ваљкастих црва; раде тако што поручују телу да шећер претвара у енергију када је ћелијска енергија при крају. Срећним црвима су овом технологијом продужили животни век.
Алати за поправку
Ако размишљате како технолошки напредак може, допринети дуговечности размотрите колико смо далеко одмакли са срчаним залисцима који се временом троше. Око 10 одсто људи од 85 до 95 година (и више код старијих) мора да поправи или замени залиске, док 25 посто старијих од 65 већ има неку врсту промене у функцији залистака.
Процедура замене залистака некада је подразумевала операцију на отвореном срцу, која је, пошто је захтева заустављање срца и коришћење пумпе за циркулацију крви, носила озбиљан ризик. Шест месеци након операције срчаних залистака, 17 одсто пацијената имало је пад менталне функције.
Данас, минимално инвазивна хирургија може да замени залистак улажењем у срце кроз крвни суд. Наравно, то је и даље операција срца, тако да је и даље озбиљно, али оваква процедура омогућава много бржи опоравак. У будућности, ако људи буду живели 20 до 30 година дуже, мораће да мењају много више залистака, тако да је добра вест то што наука напредује брже од старења.
Висока технологија
Вештачка интелигенција, виртуелна стварност, напредак технологије, побољшано прикупљање података и сличне ствари ће, такође, да промене наше размишљање о здрављу и о томе шта можемо да урадимо. Већ има апликација које нас повезују са лекарима када је потребна хитна консултација. Оне омогућују медицинску негу на даљину, што је раније било немогуће. Али шта ће се десити када завлада технологија следеће генерације?
Темељније и свеобухватније прикупљање података могло би да доведе до бољег развоја лекова. Преносива технологија не само да прати шта сте раније радили, него и предвиђа будућност. Помоћу вештачке интелигенције лекари могу да знају када ће се залистак истрошити пре него што изазове било какав застој. Приступачнија дијагностика може да предупреди невољу до које може доћи.
Генетичар са Јејла смислио је ручни ултразвучни уређај. Иако нема баш високу дефиницију ултразвучне машине од 100.000 долара, уређај од 2.000 долара могао би да учини скенирање лаким и уобичајеним у центрима за опоравак. Такво скенирање могло би да помогне лекарима да знају код кога да делују превентивно или кога треба да мотивишу да доноси ваљане одлуке.
Одлагање на продају
Доживећемо експлозиван раст у свим деловима технолошке индустрије. Недавни извештај CNBC-ија каже да се очекује да ће тржиште одлагања смрти порасти на 600 милијарди долара с нагласком на опсежне податке, вештачку интелигенцију, уређивање гена, инжењерство хране и лекове.
И док ће почетни трошкови ових открића бити високи, цена ће временом падати. Оно што је некада била научна фантастика постаје скупа стварност, а онда и лако приступачна, распрострањена пракса. Ове промене ће продужити здрав животни век људи, побољшати квалитет живота од средњих година надаље, и највероватније удвостручити животни век људи. Можда никада нећемо имати магичну пилулу од које ћемо дуже бити млади, али сви ови продори допринеће да се погледи на дужину живота окрену за 360 степени.
(Национална географија)
