Истраживачи, који су проучили гене 129 мртвих особа, кажу да су захваљујући новој методи до откривања времена смрти долазили у просеку за 63,75 минута
Генетски сат који почиње да куца након што неко премине могао би у будућности форензичким тимовима да буде од велике помоћи у утврђивању тачног времена смрти. Тренутно се као показатељ користи мерење температуре тела, која на сваких сат времена опадне за 1,5 степени Целзијусових.
На време смрти упућује и ригор мортис (мртвачка укоченост), као и присуство инсеката у близини тела. Ипак, нова метода нуди знатно једноставнији начин за утврђивање тренутка смрти, и то само у року од сат времена од проналаска тела, преноси „Дејли мејл”.
Најочигледније промене у генској експресији
одвијају се седам до 14 сати након смрти,
каже доктор Педро Фереира са
Универзитета у Порту у Португалу.
Научници су открили „каскаду” генетских промена које се дешавају када особа умре, а које воде ка смрти свих ћелија и гашењу имунолошког система. Најјаснији резултати добијају се из коже, штитасте жлезде, поткожне масти и плућа, с обзиром на то да након смрти гени више не играју улогу у покретању процеса који утичу на преношење кисеоника из плућа у преостали део организма.
Неумитно откуцавање
Истраживачи, који су проучили гене 129 мртвих особа, кажу да су захваљујући новој методи до откривања времена смрти долазили у просеку за 63,75 минута. Ипак, истраживачи на челу са Центром за регулацију генске експресије у Барселони, наводе да ова метода није доказано ефикасна 24 сата након смрти, и касније.
Најочигледније промене у генској експресији одвијају се седам до 14 сати након смрти, каже доктор Педро Фереира са Универзитета у Порту у Португалу. Генска експресија представља процес у оквиру којег се инструкције у нашим генима претварају у финални производ, попут протеина.
Научници су идентификовали 187 гена који играју важну улогу након смрти, укључујући гене HBА1 и HBА2, задужене за процесе преношења кисеоника из плућа у остатак тела, и промену у њиховом понашању када особа престане да дише. Док се, на пример, одмах након смрти слезина или мали мозак скоро не мењају, у мишићима и дебелом цреву долази до великих промена.
Нова генетска метода омогућава утврђивање времена смрти проучавањем одређених врста ткива, што значи да је оно могуће чак и када се пронађу само остаци тела, а не цело тело. Истраживање је објављено у магазину „Нејчер комјуникејшенс”.
(Извор Б92)
