Da se dobro fiksira san, da ga upamti i nauči, ponovi, ako se to tako može reći, pa tek onda da otvori oči. Pa i tada ako ga odmah ne zapiše delovi sna će da nestanu, da se izgube. A gubiće se u podsvest, tonuti u zaborav.
Prof. dr Dušan Popovac
Snovi su drugi, podsvesni život čovekov. Većina ljudi oba pola sanjaju i zaboravljaju svoje snove. Prema nekim naučnim procenama, čovek pamti prosečno samo jedan od sto odsanjanih snova. Najčešće zapamti san pred zoru, bolje rečeno, neposredno pred buđenje. I to pod uslovom da ne otvara oči, da se nerasanjuje naglo i da prvo pomisli šta je to upravo sanjao.
Da se dobro fiksira san, da ga upamti i nauči, ponovi, ako se to tako može reći, pa tek onda da otvori oči. Pa i tada ako ga odmah ne zapiše delovi sna će da nestanu, da se izgube. A gubiće se u podsvest, tonuti u zaborav. Pokušajmo da „uhvatimo” san, da se ne zagubi. Otuda teškoće da se usnuti delovi sna povežu i odgonetnu samo zbrkanim simbolima.
U svakom slučaju čovek je, najčešće, nemoćan da simbole snova u budnom stanju protumači racionalno, prevede u pojmove iz svakodnevnog života. Međutim, zbog onih snova gde veze između sanjanog i realnog života postoje, zbog raznovrsnosti snevanja i neretko da san može da predskaže budućnost, san i tumačenje snova, neće prestati da intrigira ljudsku misao.
Priroda snevanja je, i pored ogromnog napretka nauke, ostala nedovoljno poznata. Otuda i svakojake pretpostavke, počev od onih da je svest spavača sposobna da savlada vremensku barijeru i da vidi događaje koji se još nisu zbili. Verovatno pojam vremena postoji samo u čovekovom budnom stanju. U snu vreme kao da ne postoji, nije omeđeno ni prošlošću, ni budućnošću. Otvoreno je i bezgranično.
Snovi su uvek predstavljali izazov čoveku da ih protumači i praktično iskoristi za svakodnevni život. Neretko na osnovu snova se odlučivalo o pohodu u rat ili o sklapanju mira, o životu i smrti. Na proučavanju misterije snevanja, pokušaj sistematizovanja i uspostavljanja naučne osnove snova najviše je učinio Sigmund Frojd (1856- 1939) krajem devetnestog i početkom dvadsetog veka. On se smatra i tvorcem teorije podsvesnog i sentence da je san „carski put za razumevanje podsvesnih misli”. Preko snova dolazimo do tih skrivenih misli, koje postoje u nama a nismo svesni u budnom stanju. Dalje, Frojd, ističe da san može biti stvaralački čin u kojem se kod prosečne osobe otkrivaju kreativne snage kojih nije svesna u budnom stanju. Isto tako, zaključuje da snovi nisu jednostavan izraz podsvesnih želja…
Fenomenom snevenja i nastanka podsvesnog, posle Frojda bavio se veliki broj istraživača. U našoj skorijoj književnosti, sredinom devetnestog veka, Petar Petrović Njegoš u „Luči Mikrokozma” (1845. ) piše o snovima: „Snom je čovjek uspavan teškijem,/ U kom vidi strašna priviđenja,/ i jedva se opred` jelit može/ da mu biće u njima ne spada./ On pomisli da je neke pute/ od sna ovog osvobodio se;/ ah, njegove prevarne nadežde:/ on je tada sebe utopio / u sna carstvo tvrđe i mračnije / i na pozor strašni snoviđenja!”
Sigmund Frojd (Wikipedia)
Više od pola veka pre Sigmunda Frojda, Njegoš, ne ciljano, ali literarlno i filozovski, proročanski piše o „dubokom podsvesnom”. A u „Gorskom vijencu” prikazuje san vojvode Batrića: „Ja sam snio što nijesam nigda/ (milo mi je za moje oružje)/ noćas na san Obilić proleće/ preko ravna Polja Cetinjskoga/ na bijela hata ka na vilu;/ oh, divan li, bože dragi, bješe!”
Gotovo svako prepoznaje lep san i obraduje se ujutro pri buđenju. Lep san znači da ćete imati i lep dan, često uspešan ili da će vam se nešto lepo desiti. Ružan san, takođe, gotovo svako može da prepozna. On je zamarajući, nekad deprimirajući, učini vas neraspoloženim. A ne znači da će vam se nešto ružno desiti.
Veliki je izazov prihvatiti se pokušaja interpretacije snova. Pogotovo što nema sigurne naučne osnove za njihovo tumačenje. San se interpretira kroz simble sna, od kojih su neki univerzalni a delom specifični za spavača, za onog ko sanja. Naš stav je više na strani specifičnosti i da svako treba lično da interpretira svoj san. To je posledica ličnog saznanja, više empirijska i literarlna. Bar delimično znanje o prirodi snova i njihovom tumačenju biće dragoceni za svakog ko želi da protumači svoj san. Značenje jednog sličnog sna nije isto za dve osobe. Uzmimo primer sanjanja zmije, koju niko ne voli da sanja; za jednog je očekivana šteta, kakav ozbiljan materijalni ili moralni rizik, a za drugog seksualni motiv.
Da li snovi imaju dugotrajnu moć predskazanja ili su aktuelni (značajni) samo tog dana kada su usnuti? Nesumnjivo je da se životna aktivnost odvija perspektivno i podsvesne manifestacije ne mogu biti vremenski ograničene. Još je Aristotel dao definiciju sna „da je to mišljenje koje se nastavlja u stanju spavanja”. To je delimično tačno. Intenzivan mentalni rad na nekom problemu se nastavlja i u snu, bilo u originalnom, realnom obliku ili kroz simbole sna koji mogu imati prognostički značaj… Nema sumnje da snovi utiču na naš bioritam, snagu mu daju ili ga sputavaju.
Dmitrij Mendeljejev (Wikipedia)
Bilo je velikih državnika, a i običnih ljudi, koji posle ružnih snova tog dana nisu započinjali nikakvu novu aktivnost i obratno. Snovi mogu biti izvor novih rasuđivanja, podsticaj za nove ideje i stvaralaštvo. Poznato je da je Nils Bor u snu video rešenje za problem cepanja jezgra atoma i proces fisije. Kažu da je Dmitrij Mendeljejev u snu video svoj periodni sistem elemenata. Jasno, čitko i detaljno.
Da li se snovi mogu programirati i iskoristiti za neka životna rešenja? Ima autora koji tvrde da je to moguće i da treba znati kako (Silva metoda za kontrolu sna, Hose Silva, Laredo, Teksas, 1983,1984. i 1985).) podsvet je „skladište” svih naših misli: „Sećanja tonu, rađaju se i ponovo nestaju. Nevidljiv čovekov život u podsvesti, duboko skriven. U snu se ponekad nađe, vaskrsne i nestane.”(„Život sećanja”, poezija, autor, 2008).
Pitanje je da li svest ponekada može da kontrolise podsvest. Odgovor ovog autora je da. Izuzetno jaka osećanja mogu da kontrolišu podsvest. (U stihovima o izgubljenoj dragoj osobi autor kaže: „Kada se u snu na kratko javi, podsvest me izneveri, pobeđena osećanjima mojim, od sna mi moru stvori”). I u snu čovek ne sanja da čini zločine. Češće sanja da njega progone i ako se zaštiti „ubistvom” progonitelja onda je to divna pobeda u snu.
Moglo bi se zaključiti da svest i u najdubljem snu ima neku kontrolu nad podsvesnim. I okolnosti u kojima se čovek slučajno nađe mogu da utiču na sadržaj sna.
Autoru je poznat istinit san žene „u kojem se srušio gavni zid kuće u kojoj su stanovali”. Te sedmice je izgubila muža. Ružne snove treba odmah zaboraviti. I već je rečeno, da se, najčešće ružni snovi neće ostvariti. Tako treba i prići ružnim snovima.
A sad da nevedem vrlo lep san s dosta jasnim simbolima, lakim za tumačenje. I da kažemo da se ipunio najlepše što je moguće. Nepoznata osoba donosi mu umotan poklon. Kada ga je otvorio nalazi tri manja poklona unutra, svaki pojedinačno umotan u pelene. Iznenađen pita donosioca: „Zašto tri poklona, ja imam smo jednu unuku”.
Posle osamnest meseci u porodici snevača rodile su se tri bebe…
(Foto autora Politika)
