Да се добро фиксира сан, да га упамти и научи, понови, ако се то тако може рећи, па тек онда да отвори очи. Па и тада ако га одмах не запише делови сна ће да нестану, да се изгубе. А губиће се у подсвест, тонути у заборав.
Проф. др Душан Поповац
Снови су други, подсвесни живот човеков. Већина људи оба пола сањају и заборављају своје снове. Према неким научним проценама, човек памти просечно само један од сто одсањаних снова. Најчешће запамти сан пред зору, боље речено, непосредно пред буђење. И то под условом да не отвара очи, да се нерасањује нагло и да прво помисли шта је то управо сањао.
Да се добро фиксира сан, да га упамти и научи, понови, ако се то тако може рећи, па тек онда да отвори очи. Па и тада ако га одмах не запише делови сна ће да нестану, да се изгубе. А губиће се у подсвест, тонути у заборав. Покушајмо да „ухватимо” сан, да се не загуби. Отуда тешкоће да се уснути делови сна повежу и одгонетну само збрканим симболима.
У сваком случају човек је, најчешће, немоћан да симболе снова у будном стању протумачи рационално, преведе у појмове из свакодневног живота. Међутим, због оних снова где везе између сањаног и реалног живота постоје, због разноврсности сневања и неретко да сан може да предскаже будућност, сан и тумачење снова, неће престати да интригира људску мисао.
Природа сневања је, и поред огромног напретка науке, остала недовољно позната. Отуда и свакојаке претпоставке, почев од оних да је свест спавача способна да савлада временску баријеру и да види догађаје који се још нису збили. Вероватно појам времена постоји само у човековом будном стању. У сну време као да не постоји, није омеђено ни прошлошћу, ни будућношћу. Отворено је и безгранично.
Снови су увек представљали изазов човеку да их протумачи и практично искористи за свакодневни живот. Неретко на основу снова се одлучивало о походу у рат или о склапању мира, о животу и смрти. На проучавању мистерије сневања, покушај систематизовања и успостављања научне основе снова највише је учинио Сигмунд Фројд (1856- 1939) крајем деветнестог и почетком двадсетог века. Он се сматра и творцем теорије подсвесног и сентенце да је сан „царски пут за разумевање подсвесних мисли”. Преко снова долазимо до тих скривених мисли, које постоје у нама а нисмо свесни у будном стању. Даље, Фројд, истиче да сан може бити стваралачки чин у којем се код просечне особе откривају креативне снаге којих није свесна у будном стању. Исто тако, закључује да снови нису једноставан израз подсвесних жеља…
Феноменом сневења и настанка подсвесног, после Фројда бавио се велики број истраживача. У нашој скоријој књижевности, средином деветнестог века, Петар Петровић Његош у „Лучи Микрокозма” (1845. ) пише о сновима: „Сном је човјек успаван тешкијем,/ У ком види страшна привиђења,/ и једва се опред` јелит може/ да му биће у њима не спада./ Он помисли да је неке путе/ од сна овог освободио се;/ ах, његове преварне надежде:/ он је тада себе утопио / у сна царство тврђе и мрачније / и на позор страшни сновиђења!”
Сигмунд Фројд (Wikipedia)
Више од пола века пре Сигмунда Фројда, Његош, не циљано, али литерарлно и филозовски, пророчански пише о „дубоком подсвесном”. А у „Горском вијенцу” приказује сан војводе Батрића: „Ја сам снио што нијесам нигда/ (мило ми је за моје оружје)/ ноћас на сан Обилић пролеће/ преко равна Поља Цетињскога/ на бијела хата ка на вилу;/ ох, диван ли, боже драги, бјеше!”
Готово свако препознаје леп сан и обрадује се ујутро при буђењу. Леп сан значи да ћете имати и леп дан, често успешан или да ће вам се нешто лепо десити. Ружан сан, такође, готово свако може да препозна. Он је замарајући, некад депримирајући, учини вас нерасположеним. А не значи да ће вам се нешто ружно десити.
Велики је изазов прихватити се покушаја интерпретације снова. Поготово што нема сигурне научне основе за њихово тумачење. Сан се интерпретира кроз симбле сна, од којих су неки универзални а делом специфични за спавача, за оног ко сања. Наш став је више на страни специфичности и да свако треба лично да интерпретира свој сан. То је последица личног сазнања, више емпиријска и литерарлна. Бар делимично знање о природи снова и њиховом тумачењу биће драгоцени за сваког ко жели да протумачи свој сан. Значење једног сличног сна није исто за две особе. Узмимо пример сањања змије, коју нико не воли да сања; за једног је очекивана штета, какав озбиљан материјални или морални ризик, а за другог сексуални мотив.
Да ли снови имају дуготрајну моћ предсказања или су актуелни (значајни) само тог дана када су уснути? Несумњиво је да се животна активност одвија перспективно и подсвесне манифестације не могу бити временски ограничене. Још је Аристотел дао дефиницију сна „да је то мишљење које се наставља у стању спавања”. То је делимично тачно. Интензиван ментални рад на неком проблему се наставља и у сну, било у оригиналном, реалном облику или кроз симболе сна који могу имати прогностички значај… Нема сумње да снови утичу на наш биоритам, снагу му дају или га спутавају.
Дмитриј Мендељејев (Wikipedia)
Било је великих државника, а и обичних људи, који после ружних снова тог дана нису започињали никакву нову активност и обратно. Снови могу бити извор нових расуђивања, подстицај за нове идеје и стваралаштво. Познато је да је Нилс Бор у сну видео решење за проблем цепања језгра атома и процес фисије. Kажу да је Дмитриј Мендељејев у сну видео свој периодни систем елемената. Јасно, читко и детаљно.
Да ли се снови могу програмирати и искористити за нека животна решења? Има аутора који тврде да је то могуће и да треба знати како (Силва метода за контролу сна, Хосе Силва, Ларедо, Тексас, 1983,1984. и 1985).) подсвет је „складиште” свих наших мисли: „Сећања тону, рађају се и поново нестају. Невидљив човеков живот у подсвести, дубоко скривен. У сну се понекад нађе, васкрсне и нестане.”(„Живот сећања”, поезија, аутор, 2008).
Питање је да ли свест понекада може да контролисе подсвест. Одговор овог аутора је да. Изузетно јака осећања могу да контролишу подсвест. (У стиховима о изгубљеној драгој особи аутор каже: „Kада се у сну на кратко јави, подсвест ме изневери, побеђена осећањима мојим, од сна ми мору створи”). И у сну човек не сања да чини злочине. Чешће сања да њега прогоне и ако се заштити „убиством” прогонитеља онда је то дивна победа у сну.
Могло би се закључити да свест и у најдубљем сну има неку контролу над подсвесним. И околности у којима се човек случајно нађе могу да утичу на садржај сна.
Аутору је познат истинит сан жене „у којем се срушио гавни зид куће у којој су становали”. Те седмице је изгубила мужа. Ружне снове треба одмах заборавити. И већ је речено, да се, најчешће ружни снови неће остварити. Тако треба и прићи ружним сновима.
А сад да неведем врло леп сан с доста јасним симболима, лаким за тумачење. И да кажемо да се ипунио најлепше што је могуће. Непозната особа доноси му умотан поклон. Kада га је отворио налази три мања поклона унутра, сваки појединачно умотан у пелене. Изненађен пита доносиоца: „Зашто три поклона, ја имам смо једну унуку”.
После осамнест месеци у породици сневача родиле су се три бебе…
(Фото аутора Политика)
