МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СОЛАРНИ ПРОТЕИНИ

Илустрација (Солар фудз)

 

Финска компанија „Солар фудз прави храну од електричне струје, воде и ваздуха, а планира да у наредне две године у супермаркетима прода више од 50 милиона оброка.

„Солар фудз” (Solar Foods) такође ради са Европском агенцијом за истраживање свемира на снабдевању астронаута на мисији путовања на Марс, након што је компанија развила метод добијања протеински богатог производа, који има укус пшеничног брашна, по цени од пет евра по килограму.

Прах под називом „солеин производи се на сличан начин као квасац. Микроби се стављају у течност, где се хране мехурићима угљен-диоксидом и водоника, коју су ослобођени из воде помоћу електричне енергије.

Компанија из Хелсинкија уз помоћ Техничког истраживачког центра Финске и Технолошког универзитета „Лапенранта” пријавиће се за дозволу ЕУ за производњу посебне врсте хране, пре него што крене да са производњом 2021. године. Прах под називом „солеин” производи се на сличан начин као квасац. Микроби се стављају у течност, где се хране мехурићима угљен-диоксидом и водоника, коју су ослобођени из воде помоћу електричне енергије.

Микроби стварају протеин, који се накнадно исушује и ствара се прах. Крајњи производ има укус пшеничног брашна, садржи 50 одсто протеина, пет до 10 одсто масти и 20 до 25 одсто угљених хидрата. Паси Ваиника, извршни директор компаније, каже да су развили начин стварања потпуно природног протеина без коришћења земљишта или воде и који не ствара додатни угљен-диоксид.

Према његовим речима, осмишљавање производног процеса на фабричком нивоу је већ почео. „Ово је потпуно нова врста хране. Нова врста протеина, другачији од свих на данашњем тржишту имајући у виду како је произведен, јер му није потребна пољопривредна производња”, истакао је Ваиника за „Гардијан”.

Не очекује да ће солеин представљати изазов за пољопривреднике, већ да је то још један извор хране. Три четвртине светских калорија долази из 12 биљних и пет животињских врста. С друге стране, чевртина емисије угљен-диоксида последица је производње хране, а Уједињене нације процењују да ће до средине века бити потребно 50 до 70 одсто више хране.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар