Да ли исте икада помислили на пливаче с прстима на ногама и рукама између којих је уметнута вештачка кожица, баш као код жабе?
Поједини нови лекови могу очас да се злоупотребе: на пример, цела збирка намењена лечењу мишићне дистрофије и сродних поремећаја зато што спречавају испољавање миостатина, протеина који надзире раст мишића. Слично је са онима за анемију и бубрежне болести (тзв. HIF стабилизатори) који се користе да покрену гене на стварање црвених крвних ћелија, укључујући за еритропоетин.
Шта бисте тек казали за лепезу једињења осмишљених да избистре мисли уморних?
Протеклих петнаестак година генетски допинг – побољшање психофизичких одлика додавањем или мењањем гена – постао је предмет расправа изван свлачионица. У оптицају је мноштво пожељних захвата.
Скорашњи продори у лечењу генима
једног дана учиниће изводљивим
побољшање ДНК код сваког спортисте.
Раних шездесетих прошлог века фински тркач на смучкама, Еро Мантијаранта, освојио је три златне колајне захваљујући неочекиваној промени (мутација) која га је обдарила с више пријемника (рецептора) за еритропоетин него што је природно. Без икаквог спољашњег уплива научника, његов организам је сам од себе стварао вишак црвених зрнаца.
Џиновско одојче
Присетите се џиновског одојчета из 2004. чије је тело личило на маленог снагатора. Ген за слање порука анготензину, претварајућем ензиму, одликовао се једним одступањем (промена или, стручно казано, мутација) које је оснажило издржљивост тела, повећавајући испоруку кисеоника ћелијама и густину капилара, и још неким изменама што се повезују с порастом мишића и снаге.
Немојте се изненадити ако ускоро
чујете да је маленог глодара као заморче
у лабораторијама истиснуо човек.
Скорашњи продори у лечењу генима једног дана учиниће изводљивим побољшање ДНК код сваког спортисте. На Универзитету Пенсилванија у Филаделфији опитном мишу су убацили ген за прекомерно лучење хормона раста, због чега му се мишићна снага повећала за 14 одсто. Усхићени новинари сместа су га назвали „моћним мишем”, као у цртаном филму.
Други истраживачи су укључивали и искључивали поједине гене давањем лекова: у Салковом институту у Ла Џоли користили су лекарију тајаственог имена GW1516 да убрзају грчење мишића. Натерали су, наиме, споротрзајућа влакна да се понашају као брзотрзајућа влакна. У саједству с вежбама, огледни миш је постао издржљивији за невероватних 70 процената!
Моћни миш (Салков институт)
Немојте се изненадити ако ускоро чујете да је маленог глодара у научним лабораторијама као заморче истиснуо човек. Ни ту није крај будућим искушењима: хируршки захвати и, напокон, високотехнолошка усавршења исто тако воде до највиших победничких степеница. Бацачи у безболу којима је оштећени лигамент лакта замењен ткивом из тетиве потколенице или подлактице након пресађивања су имали јачи избачај.
Тркачке смучке
Замена целих зглобова није, за сада, најсрећнији избор, због тога што механички састојци не одговарају у потпуности природним. Али са усавршавањем вештачке коже, тетива и других делова све постаје изводљиво. Зар Јужноафриканац Оскар Писторијус није на Олимпијским играма 2012. Лондону покупио две златне и једну сребрну колајну трчећи на својеврсним металним смучкама које су му прикачене за колена?
Завиримо ли неколико деценија
унапред, удови одгајени у
лабораторијама одмениће природне.
Да ли исте икада помислили на пливаче с прстима на ногама и рукама између којих је уметнута вештачка кожица, баш као код жабе? А тек на обећања и очекивања која напросто окрилате са помињањем нанотехнологије?
Завиримо ли неколико деценија унапред, удови одгајени у лабораторијама одмениће природне.
С таквим додацима појавиће се спортисти-машине, налик данашњим тркачким аутомобилима. Хоће ли олимпијски оци на почетку то забранити, а доцније дозволити?
Напослетку ће се надметати неки нови надљуди, што би донекле подсетило на суморни алегоријски роман Џорџа Орвела „Животињска фарма”. Шта кажетзе?
Градимир Цветковић
