SKLAPANJE PAMĆENJA

SRBI OSVOJILI MESEC

Osmorica veličanstvenih (NASA)

Osvajanja Meseca ne bi bilo da nije bilo Srba! U godini kada se navršava tačno pola veka od leta misije „Apolo 11” na Mesec, svet se seća i osmorice inženjenjera sa naših prostora – Milojka Majka Vucelića, Slavoljuba Sema Vujića, Milisava Šurbatovića, Danila Bojića, Dragiše Giše Jovanovića, Petra Gajića, Veljka Gašića i Davida Vujića.

Svi su radili na programu za ljudsko osvajanje Zemljinog prirodnog satelita, uoči i posle tog istorijskog 16. jula 1969. godine, kada je američki lunarni kosmički brod put ovog nebeskog tela poveo posadu – Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa. Pet dana kasnije, oni su sleteli na Mesečevu površinu, a ostaće zabeleženo – ali i do danas, prema mišljenju mnogih, obavijeno i velom misterije – da je Armstrong prvi zakoračio na Mesec.

Dr Slavoljub Vujić je bio producent i koordinator projekta „Apolo 11”, Milisav Šurbatović šef inženjerske ekipe, a Danilo Bojić kreator šatla „Orao” za šetnju po Mesecu. Dragiša Jovanović je bio inženjer, kao i Petar Gajić, Veljko Gašić je bio savetnik, a istovremeno i dizajner američkih bombardera T-38 trainer, F-5 fighter i B-2. David Vujić je zastupao NASA i bio zadužen za odnose s medijima.

Dvojica srpskih inženjera – Milojko Majk Vucelić i Slavoljub Sem Vujić obreli su se u Beogradu pre tačno 10 godina. U razgovoru sa autorom ovih redova, na pitanje da li je stvarno bilo leta na Mesec, odgovorili su: „Kako ne bi bilo kada su Srbi učestvovali u tome!”

Osmorica pokraj broda „Apolo 11”

Vucelić i Vujić su te 2009. godine mladim naučnicima u svojoj otadžbini preneli svoja znanja i svoj naučni entuzijazam. Doktor tehničkih nauka Slavoljub Vujić, koji je sebe zvao Lala iz Banata, rođen je blizu mesta Jaša Tomić, gde se i školovao. Gimnaziju u Vršcu nije završio, jer je s porodicom emigrirao u Ameriku. Tamo je radio u svim najznačajnijim programima Ministarstva odbrane SAD, zatim u NASA, a paralelno sa radom stekao je čak šest univerzitetskih diploma i doktorsku titulu. Živeo je u Kaliforniji sa suprugom Verom i troje dece.

Milojko Vucelić rođen je u mestu Garešnica, u današnoj Hrvatskoj, u porodici koja se u 18. veku doselila iz Kolašina. Srednju školu završio je u Bjelovaru i diplomirao na Mašinskom fakultetu u Zagrebu, a u Vršcu je pohađao pilotsku akademiju. Rano je otišao u Nemačku, gde je radio u „Mercedesu”, a zatim se preselio u Ameriku, gde je nastavio karijeru u „Fordu”, „Cesni”, „Boingu”… Postaje zatim i jedan od direktora programa NASA. Živeo je u Ohaju, imao je suprugu Inge, sinove Nikolu i Aleksandra i petoro unučadi.

Od osmorice naših graditelja „Apola 11”, danas je živ, i veoma aktivan kao srpski patriota, samo David Vujić. Rođen je u Midlandu 1935. godine. Odrastao je, sa sestrom Ljubicom, u porodici oca Mitra i majke Milke (Todorović), koji su se doselili u SAD iz Okučana i Gline pre Prvog svetskog rata. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije. Aktivan je u oblasti vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapređenja biznisa, marketinga i političkog lobiranja. Bio je inženjer, mason, srpski lobista i zvanični portparol NASA i programa „Apolo 11” u SAD.

Posle uspešnog sletanja ljudske posade na Mesec, njih osmorica, društvo „ćelavih orlova”, kako su se duhovito nazvali, napravila su malo slavlje u Kaliforniji i uspešno nastavili svoje karijere.

U otadžbini se, međutim, o njima nije govorilo. Iako je Josip Broz primio američkog astronauta Frenka Bormana, koji ga je lično informisao o tome da značajan deo tima “Apola” čine i Jugosloveni, Broz je o tome ćutao. Možda i zato što Milojko Vucelić, u kasnijem direktnom razgovoru sa Titom, na njegov poziv, nije hteo da podrži „suludu i skupu ideju razvijanja svemirskog programa tadašnje SFRJ”, nego je inicirao posredovanje između tadašnjih supersila SAD i SSSR u njihovom potonjem zajedničkom programu „Apolo-Sojuz”. 


Vucelić i Vujić dobili su velika priznanja za svoj rad, a Milojko Vucelić i najviše američko civilno priznanje – Predsedničku medalju slobode SAD, jer je rukovodio spasavanjem američkih astronauta posle teške havarije na misiji „Apolo 13” 1970. godine. Tada je u centrali NASA u Hjustonu i nastala čuvena rečenica, koja je postala deo istorije, a koju u panici i beznađu izgovaraju preplašeni kosmonauti: Houston, we have a problem! (Hjustone, imamo problem).

Kako Bog kaže

Na pitanje da li su Amerikanci zaista sleteli na Mesec, Slavoljub Vujić je jednom odgovorio: – To samo Bog, koji ih je gore dočekao, može da potvrdi.

(Izvor Novosti)

EKSKLUZIVNI INTERVJU S MILOJKOM VUCELIĆEM MOŽETE OVDE PROČITATI.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar