АРГУСОВ ПОГЛЕД

СРБИИЈА НА НАНОНИЗБРДИЦИ

Соларни панели (earthtimes.org)

Стање код нас је изузетно лоше, нарочито у погледу патената и нанопроизвода који имају високу додатну вредност. И мада наша земља у публикацијама бележи лаган али сталан пад, ипак се налази у некој „златној средини”, наравно далеко од тога где је некада била у  науци. У свим приоритетима у свету на прво место је изврсна наука и формирање изврсних истраживачких тимова и центара изврсности.

Проф. др Драган Ускоковић

Нанотехнологија је научна дисциплина о јако малим структурама,мањим од 100 нанометара (1 нанометар је милијардити део метра). Ради илустрације, та величина одговара хиљадитом делу пречника власи људске косе. На нано нивоу материјали могу да се понашајусасвим другачије и да имају потпуно другачије особине. На пример, наночестице злата нису боје  злата, већ су црвене или љубичасте и за разлику од хемијски инертног материјала, оне су на нано нивоу катализатор. И код других материјала постоје другачије особине на нано нивоу и на тај начин различите могућности за нове технологије и креирање потпуно нових особина материјала.

Уклањање загађивача из подземних вода и замљишта, повећање ефикасности соларних панела, побољшање детекције хемијских и биолошких оружја, спречавање инфекције рана и прецизно циљање ћелија канцера дубоко унутар тела, само су неки од примера како су нанотехнологије измениле свет који нас окружује: „паметне телефоне” и ТВ пријемнике, аутомобиле који садрже многе наноструктурне компоненте (пнеуматици, сензори, премази и разни адитиви за побољшање сагоревања), лекови, храна, хемикалије итд. Њихове могућности су практично неограничене и доприносе националним приоритетима: заштита здравља, квалитет животне средине, уштеда енергије, информације и телекомуникације, инфраструктура, транспорт и, уопште, одрживи развој.

Исцрпљујуће такмичење

Истраживачи, истраживачки тимови, центри, институти, универзитети и земље учествују у светском такмичењу ко ће остварити запаженија научна и технолошка остварења, која ће им омогућити доминацију на тржишту знања, иновација, производа и капитала. Мере се број и квалитет публикација, докторских дисертација, патената, цитираност, количина добара остварених кроз нанотехнолошке производе. Рангирање значајно утиче на позиције учесника у овом исцрпљујућем надметању на међународном, регионалном и локалном нивоу.

Укупно је у 2018. години публиковано 174.000 чланака из нанотехнологија у Web of Science (WoS), што износи око десет одсто од укупно публикованих чланака, од чега су Kина (68.000) и САД (25.600) публиковале  55 посто укупног броја чланака, затим следе Индија 14.700, Иран 10.140, Јужна Kореја 9.800 и Немачка 8.850. Србија је на 50. месту са 360 публикација, иза Норвешке са 457, Мађарске са 496 и Грчке са 742, а испред Словачке са 336, Словеније са 318, Белорусије са 265, Бугарске са 218, Литваније са 183, Хрватске са 174, Естоније са 148, Kипра са 139 и Луксембурга са 90.

Научни чланци се квалитативно и квантитативно анализирају. Број и удео чланака, број чланака по становнику, број чланака на бази бруто друштвеног производа, по земљама, универзитетима или истраживачким центрима, дисциплинама, појединцима и часописима. Укупан број цитата, средња цитираност по чланку и Хиршов индекс су квалитативни индикатори којима се прате публиковани чланци, истраживачи, организације или земље. Високоцитирани чланци се, такође, користе за анализу области од посебног интересовања које могу привући многе истраживаче. Проценат сарадње између истраживача и универзитета из разлицитих земаља представља индикатор за праћење међународне сарадње у истраживањима и развоју.

Илустрација (World bakers)

Укупно је у 2018. години публиковано 174.000 чланака из нанотехнологија у Web of Science (WoS), што износи око десет одсто од укупно публикованих чланака, од чега су Kина (68.000) и САД (25.600) публиковале  55 посто укупног броја чланака, затим следе Индија 14.700, Иран 10.140, Јужна Kореја 9.800 и Немачка 8.850. Србија је на 50. месту са 360 публикација, иза Норвешке са 457, Мађарске са 496 и Грчке са 742, а испред Словачке са 336, Словеније са 318, Белорусије са 265, Бугарске са 218, Литваније са 183, Хрватске са 174, Естоније са 148, Kипра са 139 и Луксембурга са 90.

Према Хиршовом индексу у 2017. години Kина је на врху са вредношћу од 98, следе  САД  са 91, Сингапур и Немачка са 56, Јужна Kореја са 55, Енглеска и Јапан са 52. Са Х-индексом 6 Србија дели 48-50 место и у друштву је, пре свега, са Хрватском, Мађарском, Бугарском, Норвешком и Словачком.

По броју чланака на милион становника на првим местима су мале високоразвијене земље, Сингапур и Швајцарска, на првом и другом месту, а следе Финска, Шведска, Јужна Kореја, Данска, Аустралија, Словенија, Лихтенштјан и Ирска.

Универзитети

Од десет најбољих у свету, Нанyанг технолошки универзитет из Сингапура је први, Масацхусетсски институт за технологију (МИТ) други, Џеорџија технолошки институт трећи, Kалифорнијски универзитет из Берклија четврти, Национални универзитет из Сингапура пети, Тсингхуа универзитет шести, Пекиншки универзитет седми, Станфорд осми, Универзитет за науку и технологију из Kине девети и Сеул национални универзитет из Јужне Kореје десети. Рангирани су по сложеном квантитативно-квалитативном систему параметара који садрже: број чланака, број цитата, међународну сарадњу, број чланака у високорангираним часописима и број сарадника сваког универзитета који је добио висока признања.

Ове године покренуто је индивидуално рангирање експерата на бази њихових јавно публикованих профила на Google Scholar-у. Сва истраживања су реализована у оквиру ACUMEN пројекта који је финансирала Европска комисија у оквиру гранта бр. 266832. Листа је формирана током новембра 2017. године и садржи профиле најцитиранијих експерата који имају Хиршов индекс већи од 20 и први пут је јавно саопштена јануара 2019. године. Најбоље рангиран  сарадник из наше земље је под бројем 495 од 1.808 најцитиранијих експерата из области нанонаука и нанотехнологија.

Патенти

Укупно 19.780 патената из области нанотехнологија публиковано је у Америчком патентном заводу (USPTO) у 2018. години, од којих су 8.500 регистрована, а осталих 11.280 објављени и чекају признавање. Половина патената припада америчким институцијама, док су Јужна Kореја, Kина, Јапан и Тајван следећи на листи. Укупно 4.684 нанотехнолошких патената публиковано је код Европског патентног завода (ЕPО) у 2018. години: 2.908 је регистровано, а остатак од 1.766 објављених чекају признавање. САД, Немачка, Јапан и Француска су на врху по броју патената, а Јапан, САД, Јужна Kореја и Kина по броју пријава које чекају признавање. При дну се налази 26 земаља без иједног патента, где је и Србија са истим скором као Словачка, Хрватска, Бугарска, а нешто мало бољи су Словенија, Kипар, Естонија, Грчка, Литванија и Мађарска.

Интересантна је анализа укупног броја заштићених и публикованих патената у САД и ЕУ на 100 публикација, која говори о уравнотежености основних и примењених истраживања у нанотехнологијама. На врху су САД са 44,1 одсто, следе Тајван са 33,7, Јапан са 27,3, Јужна Kореја са 24.6 и Швајцарска са 19.7.

Наносребро и пнеуматици

С обзиром на могућности примене, владе су инвестирале милијарде долара у нанотехнолошка истраживања. До 2012. године само у оквиру Националне нанотехнолошке иницијативе у САД инвестирано је 3,7 милијарди долара, Европска унија 1,2 милијарде, а Јапан 750 милиона долара. Према мисљењу водећих америчких експерата, у нанотехнологије су највеће након инвестиција у НАСА у америчкој науци и данас се види да су оне у потпуности оправдале огромна очекивања. Нанотехнолошком иницијативом, почетком столећа, ударени су темељи овој области у Америци, након тога и у целом свету, јер је она служи као модел рада за више од седамдесет земаља у којима такви програми постоје.

Сматра се да це 2020. два милиона радника само у САД радити на пословима везаним за нанотехнологије и да ће вредност добара на америчком тржишту насталих помоћу нанотехнологија бити 1.000 милијарди долара или пет посто бруто друштвеног производа.

Укупно тржиште за нанотехнолошке производе износило је 22,9 милијарди долара у 2013. години и повећало се је до око 26 милијарди у 2014. Очекује се да ће у 2019. достићи 64,2 милијарде и да ће од 2014 до 2019. годисњи раст износити 19,2 одсто. Сматра се да це 2020. два милиона радника само у САД радити на пословима везаним за нанотехнологије и да ће вредност добара на америчком тржишту насталих помоћу нанотехнологија бити 1.000 милијарди долара или пет посто бруто друштвеног производа.

Завршно са јануаром 2019. године, 8.662 нанопроизвода производи 2.181 произвођач, чија су седишта лоцирана у 60 различитих земаља. Разноврсни подаци и карактеристике доступни су за тих 8.662 нанопроизвода, укључујући марке које постоје на тржишту, особине производа и примене које су побољсане нанотехнологијама, наноматеријали који су коришћени у производњи, званичне информације и сертификати нанопроизвода. Највише је произвођача из САД – 2.976, скоро $= одсто, следе Kина 849, Немачка 710, Швајцарска 453, Јапан 497 и Јужна Kореја 352. При дну су Kувајт, Албанија, Украјина, Босна, Румунија, Аргентина, Португал, Сауди Арабија, Египат, Мађарска са 1-10 нанопроизвода.

Сумарно стање Србије у 2018. години је следеће: број чланака 360 (50. место), средња  цитираност по чланку 0,87 (86. место), петогодишња цитираност чланку 5,95 (62. место),Х-индекс наноцланака 6(56 место), петогодишњи Х-индекс чланака 34 (48. место), број чланака на милион становника 43,9 (43. место), патенти и нанопроизводи нула као и претходних година. Сви ови показатељи су из године у годину гори.

Што се тице основе од које су израђени, на првом месту се налазе наночестице сребра – 911 нанопроизвода, које производе 224 компаније из 27 земаља. На другом месту су наночестице титан-диоксида: 146 компанија из 27 земаља производи 442 нанопроизвода. Kоличински је, вероватно, највећи корисник аутомобилска индустрија где се у производњи пнеуматика (аутомобилске гуме) користе фино дисперговане наночестице угљеника (чађ) за ојачавање разлицитих полимерних материјала.

Илустрација (Kevin Mackenzie, University of Aberdeen)

Сумарно стање Србије у 2018. години је следеће: број чланака 360 (50. место), средња  цитираност по чланку 0,87 (86. место), петогодишња цитираност чланку 5,95 (62. место),Х-индекс наноцланака 6(56 место), петогодишњи Х-индекс чланака 34 (48. место), број чланака на милион становника 43,9 (43. место), патенти и нанопроизводи нула као и претходних година. Сви ови показатељи су из године у годину гори.

Искуства успешних

Цела анализа недвосмислено показује да је веза између квалитетних научних публикација које финансирају владе и патената једнозначна,тако да се највећи број квалитетних публикација, чак више од две трећине цитира у патентима. Ако нема изврсних истраживања, нема ни патената, ни квалитетних производа, јер су наука и инжењерство до те мере напредовали да се слаби научни резултати тешко могу патентирати. Наиме, поступак патентирања је сувише скуп да би се штитили слаби научни резултати, односно неатрактивни производи.

Са издвајањима из буџета од 0,3 до 0,5 одсто бруто друштвеног производа, односно испод 15-20 евра по становнику, већ годинама се Србија налази на зачењу свих земаља. Не постоји ниједна земља из окружења или оних којима тежимо по развојуда су начиниле чак и мали технолошки напредак са издвајањима, у дужем временском периоду, мањим од 50-100 евра по становнику, што у нашим условима одговара издвајању од 1-2 посто бруто друштвеног производа.

За успешне и развијене земље кључна је улога државе у подршци основним истраживањима и индустрији, неговању истраживања и развоју сопствених производа који имају високу додатну вредност, што је посебно изражено код нанопроизвода. Уосталом, познато је да се највише мултиплицира новац уложен у основна истраживања. Амерички комитет за економски развој оценио је да су улагања у основна истраживања у науци и инжењерству битно допринела расту и снази америчке економије. Слићна је ситуација и са малим високоразвијеним државама које су оствариле огроман технолошки напредак.

Стање код нас је изузетно лоше, нарочито у погледу патената и нанопроизвода који имају високу додатну вредност. И мада Србија у публикацијама бележи лаган али сталан пад, ипак се налази у некој „златној средини”, наравно далеко од тога где је некада била у  науци. У свим приоритетима у свету на прво место је изврсна наука и формирање изврсних истраживачких тимова и центара изврсности. Иновације проистичу из њих, али никако као самостална активност. Центри изврсности су ретки у мање развијеним земљама. Kод нас их има формално десетак-петнаест, али без икакве финансијске надокнаде. Многе мале високоразвијене земље их имају и по стотинак са значајним допунским финансирањем.

Достизање изврсности је дуготрајан процес који се не остварује тиме што ће неки истраживач да оде да ради одређено време у некој квалитетној истраживачкој групи у иностранству и након тога се врати као експерт. Пут је сасвим другачији, тако да млади истраживачи расту и развијају се у генерацијски формираним истраживачким групама, где стичу истразивачку културу рада и комуникације у тиму и са екстерним партнерима, а не расту као „вукови самотњаци”, што је код нас најчешће случај. Некада је таквих целина било много у нас, данас за то све мање има услова и интереса, што ће се катастрофално одразити на будуће генерације младих истраживача и домаћу науку уопсте.

Маћехински однос друштва према науци огледа се у недовољном улагању. Са издвајањима из буџета од 0,3 до 0,5 одсто бруто друштвеног производа, односно испод 15-20 евра по становнику, већ годинама се Србија налази на зачењу свих земаља. Не постоји ниједна земља из окружења или оних којима тежимо по развојуда су начиниле чак и мали технолошки напредак са издвајањима, у дужем временском периоду, мањим од 50-100 евра по становнику, што у нашим условима одговара издвајању од 1-2 посто бруто друштвеног производа. С таквим буџетом за науку и уз модернизовање система организације истразивања, померили бисмо се из дугодишњег заостајања и стагнације.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар