Надметале су се на ПУТ-у (Познањски универзитет технологије) који је, од 3. до 6. јула, организовао 28. ЕУРО (Европска конференција о операционим истраживањима). Раца Тодосијевић је награђен за најбољу докторску дисертацију, а Тамара Јовановић за мастерски рад у области система за подршку одлучивању.
Проф. др Мирко Вујошевић
Конференција је одржана на Универзитету политехнике у Познању (Познањски универзитет технологије – ПУТ), у организацији Пољског друштва за системска и операциона истраживања и Рачунарског факултета ПУТ-а под пуном контролом и управљањем Европске асоцијације друштава за операциона истраживања ЕУРО. Време одржавања од 3. до 6. јула 2016. године, али су радни састанци органа ЕУРО почели дан раније, и то ујутру. Учествовао сам у раду савета ЕУРО на коме су усвојени извештаји о прошлогодишњем раду и финансијама и планови будућих активности. У конкуренцији Даблина и Париза, одлучено је да се ЕУРО 2019 одржи у Даблину (ИФОРС 2017 биће у Квебеку, Канада, а ЕУРО 2018 у Валенсији, Шпанија.)
У последњих 25 година појачана је
брзина решавања проблема око 800
милијарди пута (570.000 пута је бржи
хардвер, теоријска достигнућа
око 1.400.000 пута)!
ПУТ има, поред осталог, две савремене, релативно нове и велике грађевине и нову велику зграду за међународне скупове која је саграђена пре десетак година. Повезан је са центром за суперрачунарство у непосредној близини. Пленарно предавање нобеловца Роберта Аумана уприличено је на Међународном сајму у Познању, у хали која може да прими више хиљада учесника. Сва ова импозантна и релативно нова инфраструктура јасно показује да се у Пољској и Познању (пети по величини град у Пољској) озбиљно води рачуна о значају образовања инжењера.
На ПУТ-у постоји 27 студијских програма – факултета, поред осталих Рачунарски факултет који је организатор ЕУРО 2016. ПУТ је дао три носиоца највише награде за научна достигнућа у области операционих истраживања – златне медаље ЕУРО. То су угледни професори: Јацек Блажевић, Роман Словински и Јан Вегларж.
Поражавајуче осећање
Када се наведене чињенице пореде са стањем на Универзитету у Београду и у Србији уопште, неминовно се јављају поражавајућа осећања мање вредности. У инфраструктуру техничких факултета у последњих пар деценија наша држава није уложила скоро ништа. У Београду не постоји државни факултет за рачунарство и/или информационе технологије, иако постоје студијски програми на Математичком факултету (рачунарске науке), Електротехничком факултету (софтверско инжењерство) и ФОН-у (информациони системи).
Од пет награда за изузетна
истраживачка достигнућа две
додељене математичарима који су
завршили факултете у Београду и Нишу.
Али на сваком од њих они су на неки начин у другом плану. Рачунарско и информационо инжењерство се не препознају нити признају у САНУ, ни у АИНС-у, ни у Министарству, ни на Универзитету. Исто важи за системска и операциона истраживања. Срећом, на завршној пленарној седници 28. ЕУРО конференције могао се осетити понос припадања српској нацији, јер су од пет награда за изузетна истраживачка достигнућа две додељене математичарима који су завршили факултете у Београду и Нишу.
Раца Тодосијевић је добио награду за најбољу докторску дисертацију. (Theoretical and Practical Contributions on Scatter Search, Variable Neighbourhood Search and Matheuristics for 0-1 Mixed Integer Programs). Тамара Јовановић је добила награду за свој мастерски рад у области система за подршку одлучивању. Њих двоје граде своју професионалну каријеру у Француској.
Добитници златних медаља ЕУРО ове године су Јуриј Нестерев и Морис Кејран (Maurice Queyranne). Нестерев је говорио о будућности оптимизације. Револуција великих података од 2010. тражи потпуно нове методе, традиционалне се показују неефикасним у условима обиља података. Сматра да инспирацију треба тражити у природи, јер је оптимизација дубоко уграђена у процесе природе и друштвени живот (ја се с тим не слажем).
Предавање се ослања на резултате и приступе класичне нелинеарне и глобалне оптимизације и показује колико су те дисциплине данас важне и актуелне. И друга предавања по позиву (Стивена Рајта, Александра Шапира, Димитриса Берцинаса) ставила су нагласак на класичне оптимизационе проблеме у анализи података и нове приступе њиховом решавању. У питању је, поред осталог, глобална оптимизација и мјешовито целобројно програмирање (Берцимас). Морис Кејран је наводио своје резултате и теореме у вези са решавањеем проблема пресека графа.
Добитник плакете за доприносе у организацији и промоцији операционих истраживања и ЕУРО јесте Јанис Сискос, један од пионира теорије вишекритеријумског одлучивања, аутор јединствене теорије корисности и добитник златне медаље Међународног друштва за вишекритеријумско одлучивање. Сискос је своје излагање завршио речима да му посебно задовољство чини то што су његови синови операциони истраживачи (упознао сам једног од њих).
Математике није било
Пленарно предавање Роберта Аумана било је о човековој свести и свесности. Више би одговарало скупу психолога или филозофа. Питање је колико би се они с њим слагали или свадили. Математике није било ни у траговима. Основна идеја јесте да се у природи одвијају процеси који као да су решавани оптимизационом методом (нпр. преламање светлости). Наравно, ту се не може говорити о свесности (светлосног зрака). У операционим истраживањима и човековом животу свесно се настоји доћи до нечега што се дефинише као оптимално. Али нико до сада није успио да дефинише шта је то свест … И томе слично.
Од теоријских идеја и достигнућа најјачи утисак на мене је оставило предавање Берцимаса. Најпре се, каже Берцимас, статистика бавила проблемима типа „од података до предвиђања”. Данас је то проширено у ОИ на проблеме типа „од модела до одлуке”. Проблеми класичне статистике су: регресија, класификација, естимација. Савремено мешовито целобројно програмирање, хеуристички алгоритми и робусна оптимизација су скоро непознати у класичној статистици. Треба све више интегрисати машинско учење и статистику са оптимизацијом. Статистички департмани треба да се све више усмјеравају на образовање у области оптимизације, више него на теорију вероватноће.
У последњих 25 година појачана је брзина решавања проблема око 800 милијарди пута (570.000 пута је бржи хардвер, теоријска достигнућа око 1.400.000 пута). Симплекс је практично ефикасан и ненадмашан. Битно је знати да ли се практични проблем може решавати методама оптимизације – да ли је „трактабилан” – прилагодљив, погодан. Наука је такође привремена, нешто што је јуче било изазовно за науку, данас можда није.
Савремена ОИ чине причу о НП тврдим проблемима мање занимљивом у односу на пре 20 година. Прича о НП тврдим проблемима може да оде у историју јер проблем треба ријешити без обзира какав је. У пракси се решавају велики реални проблеми у милисекундама, ако је у питању одлучивање у реалном времену, или у минутима, евентуално сатима, ако су у питању регресије.
Килски канал и „Амазон”
Следећа тврдња је да се класични проблеми регресије постављају сада као оптимизациони проблеми мешовитог целобројног програмирања. Експерименти показују предности таквог приступа, поготово у околностима великих количина података као и података који недостају. Занимљиви су експериментани резултати.
Најсавременији приступ решавању проблема (комбинаторне оптимизације и мешовитог целобројног програмирања) јесте интеграција хеуристичких алгоритама са методама провере оптималности добијеног решења.
Експерименти на МИТ у овој области показују да се хеуристичким алгоритмима до оптималног решења долази врло брзо али да утврђивање да је оно оптимално (евентуално приближно) може да траје вишеструко дуже (десетак и стотину пута), али практично опет временски ефикасно. То је практична препорука за рад са проблемима из класе НП тврди. Ово се односи на реалне проблеме чије димензије су објективно велике али су параметри „природни” тј. нису теоријски наштимани на најгори случај. Наравно, проблеми класе НП тврди, остају теоријски такви.
Са аспекта примена издвајам две области: аналитика података (наука о подацима, о чему су била поменута предавања) и логистика о којој издвајам два прегледна предавања. Једно је о Амазону (милион артикала на складиштима свуда по свијету, укључујући и једно у Познању), друго о управљању Килским каналом који спаја Балтичко и Сјеверно море и најпрометнији је канал на свијету.
Комбинаторни проблеми који се решавају у пракси толико су сложени да се тешко може наслутити њихова димензија у току предавања. Изгледају немогући, „нетрактабилни”, али се ипак свакодневно ефикасно решавају.
