У информатичко-комуникационим технологијама наша земља седма među 23 у средњој и источној Европи.
У сектору информационих технологија, Пољска је најконкурентнија од 23 земље средње и источне Европе, а Србија иако је у самом врху када је реч о талентованим стручњацима, није међу првих пет земаља региона, показује истраживање о будућности IT сектора (информатичке технологије) у „Европи у настајању”. Србија је у истраживању са укупно 46,46 поена заузела солидно седмо место, иза Словеније, а испред Летоније, пренео је портал „Еурактив Србија”.
Истраживање које је спровео лондонски информативни портал Emerging Europe показало је да међу 23 земље региона, Србија и Мађарска боље стоје од Пољске када је реч о талентима, а да Естонија, Литванија, Чешка, Словенија и Летонија имају боље пословно окружење за IT сектор. Међутим, узимајући у обзир све критеријуме, Пољска је освојила укупну оцену 61,40, испред другопласиране Естоније са оценом 58,13. Међу пет водећих земаља још су и Чешка, Мађарска и Румунија.
Аутори извештаја, који наводе да је реч о првом независном истраживање ове врсте у том делу Европе, применили су у свим земљама исту методологију да би анализирали колико свака појединачно доприноси IT сектору региона. Анализа је рађена и с циљем да буде смерница пословној заједници и улагачима и покаже која земља највише одговара њиховим потребама.
Kритеријуми истраживања
У истраживању су као критеријуми коришћени основни индикатори као што су тржиште рада, приступ талентованој радној снази, политика која се спроводи у IT сектору, законодавни оквир, конективитет и инфрастуктура. У студији су проучене и кључне вертикале, односно за које је гране индустрије регион посебно привлачан, као и IT солуције и технологије по којима се он истиче, а затим је та макроанализа примењена на сваку државу појединачно.
Утицај збира свих критеријума показује пример Украјине, која је, иако има велик IT сектор и по критеријуму талента има једну од највиших оцена, због заостајања у развоју тог сектора и лошег пословног амбијента у укупном поретку заузела само 11. место.
„Србија има други по висини број студената ICT на 100.000 становника у региону ,Европе у настајању’ и пети по висини број дипломираних студената ICT на 100.000 становника”.
Најбољу оцену Србија је добила по критеријуму талента, и уз Мађарску је водећа у региону. Лошије је, међутим, прошла када је реч о самом IT сектору, и по том критеријуму је међу 23 земље са оценом 6,64 заузела 14. место на табели, између Хрватске и Црне Горе. Још слабију оцену (6,22) Србија је добила за амбијент за пословање, и по том критеријуму је на 17. месту, одмах иза Северне Македоније и Црне Горе, а испред Kосова које је 18. са оценом 5,34.
Лидер западног Балкана
У појединачном профилу по земљама, наводи се да је Србија земља која је веома напредовала у развоју IT индустрије и да се у тој области позиционирала као лидер на западном Балкану, а да би могла да постане и IT сила у ширим размерама. Додаје се да, попут многих земаља у региону, има богато искуство у области технике. У извештају је процењено да у Србији послује око 2.500 компанија у областима информационих и комуникационих технологија (ICT).
„Србија има други по висини број студената ICT на 100.000 становника у региону ,Европе у настајању’ и пети по висини број дипломираних студената ICT на 100.000 становника. Висок ниво знања енглеског сврстава је на четврто место међу земљама региона, а глобално на 15. место, што је прогрес од три места у односу на 2018. годину. Па ипак, има места за напредак у висини стицања додатне вредности од ICT по становнику”, наводи се у извештају.
Од земаља ужег региона, Хрватска је са укупном оценом 45,77 заузела девето место на табели, Абанија 17, Kосово 18, а Црна Гора 19. место. На зачељу табеле, као најмање конкурентне у IT сектору, налазе се Босна и Херцеговина, Северна Македонија и као последња Молдавија.
(Извор Н1)
Pa kad naši studenti koji ,da bi mogli da realizuju svoje projekte sa kojima se takmiče sa najboljima na svetu, moraju da pored rada na projektu jure i sponzore. I pored toga su uvek na postolju rezervisano za najbolje. Pitam, gde je tu država? Država koja kuka kako nam odlaze najbolji kadrovi. Pa, sponzori su u najvećoj meri strane kompanije. Naši mladi stručnjaci ne idu već ih odvode. Države nigde nema. Lako je kad neko dođe sa gotovim rešenjem. Daju pare i gotovo. To je rešenje na kratke staze. Nije stvar ni samo podsticanje ideja. Mnogo veće je izgraditi poverenje među mladima da Srbija veruje u njih i da se na nju uvek mogu da se oslone. A nekada zbog malog nedostatka sredstava projekat ne biva onako dobar kakav bi mogao biti. Razlika, možda, samo 1 čip.