Станко Стојиљковић
Ко то каже, то лаже Србија је мала. Није мала, није мала прва је у свету у високом образовању. Откуда сада то? На основу извештаја „Универзитас 21”, сачињеног на Универзитету Мелбурн (Аустралија), који седму годину заредом саставља листу.
Како може бити у исти мах и 42. и прва?
Може, ако се у разматрање узме колико неко
новца издваја за високошколско образовање.
Време је да будемо искрени и откријемо вам малу-велику тајну. Кад погледате разврставање високошколских установа из целог света, и сами ћете уочити да је наша земља тек на 42. месту, за три слабије него лане, а и даље испред три чланице Европске уније – Румуније, Бугарске и Хрватске.
Како може бити у исти мах и 42. и прва? Може, ако се у разматрање узме колико неко новца издваја за високошколско образовање. Дакле, динар на динар (иако у изворном облику пише фунта на фунту), испостави се да је Србија, сразмерно улагању, претекла кудикамо богатије и напредније државе на нашој планети.
Не подсећа ли то на својеврсни перпетуум
мобиле: не троши енергију, а креће се! Која
још грана друштвене или привредне
делатности у нас може да се похвали
толико високим дометом?
Замислите, прошле године била је друга, а сада прва. Према том мерилу, истиснула је Велику Британију на степеницу ниже.
Не подсећа ли то на својеврсни перпетуум мобиле: не троши енергију, а креће се! Која још грана друштвене или привредне делатности у нас може да се похвали толико високим дометом? Не мучите се да то докучите, одговор је – ниједна. И словима, и бројевима, али како математички означити ниједан?
И не само то: већ неколико година укупан збир пара који се утроши на науку и виоко образовање остаје непромењен, а инфлација расте ли расте. Свеједно да ли једноцифреним или двоцифреним постотком. Опет сте у чуду?
Нисте усамљени, минуле године је чувена „Тајмсова листа високог образовања” најавила Србију као будућу звезду, једну од седам земаља чији акроним гласи „Тактикс” (Тајланд, Аргентина, Чиле, Турска, Иран, Колумбија и Србија – Thailand, Argentina, Chile, Turkey, Iran, Colombia and Serbia). Уважавају се издвајања по становнику, број уписаних високошколаца и пораст, збир научних чланака и цитирање у појединим подручјима.
Има ли наде да буде боље? Како да не,
уколико се укине ма какво давање новца
за науку и високо образовање. У трећем
смеру је то сасвим изводљиво. Е тада би
Србија занавек остала без премца!
Погледате ли према годишњем износу потрошеног новца, Србија је прва, а прате је Велика Британије (лане прва), Јужна Африка, Данска, Шведска, Финска, Нови Зеланд, Португалија, Израел и Аустралија. Али у стварном животу, до малочас смо боравили у пределима привидне или виртуелне стварности, САД предводе Швајцарску, Велику Британију, Данску, Шведску, Сингапур, Канаду, Холандију, Финску и Аустралију.
Има ли наде да буде боље? Како да не, уколико се укине ма какво давање новца за науку и високо образовање. У трећем смеру је то сасвим изводљиво. Е тада би Србија занавек остала без премца!
Odličan – Stankov apsolutni paradoks-
OBJAŠNJENJE:
Stvari prepuštene same sebi, kreću se od loših ka gorim.
Međutim – Stankov apsolutni paradoks – govori nešto drugo.
Za nas važi obrnut princip entropije . ŠTO GORE TO BOLJE.
Шта је преостало осим да се горепотписани, због тачности, налчице покаје, иако „принцип је исти, све су остало нијансе“ (Ђорђе Балашевић). Ето каје се, подсећајући да је кратак осврт који слави врхунски продор српскoг знања мање-више литерарно обојен. Позивање на чињенице послужило је, дакле, да се метафорички укаже на скромна улагања у истраживање и образовање која се, за дивно чудо, умножавају у међународним успесима. Србија је 2016. била друга, лане прва, а ове године трећа у свету, ако се самерава износом новца који држава издваја. Али чему накнадна тумачења, ако паметнима није сасвим јасно.
Станко, твој графички портрет из прошлих времена је дело нашег познатог графичара Југослава Влаховића из времена старог доброг НИН-а, ако се не варам?!
Дриго,не знам шта се догоди са мојим коментаром од јуче, где се изгуби : )
Чудни су Господњи путави.
Поштовани Станко,
пре свега желим да Вам се захвалим на енергији и труду који улажете за развој и популаризацију науке у Србији. Чланци су вам веома занимљиви и приступачни већини грађана, без обзира на ниво стручности које поседујемо.
Једну замерку коју морам да Вам упутим односи се на графички приказ наше државе… било ми је невероватно да то запазим на месту које представља центар науке наше Србије.
Надам се да је ово пре свега техничка грешка и да ће сви читаоци из наше јужне покрајне Косова и Метохије то тако и схватити.
Поштовање.
Извините господине Малишићу, вероватно је у питању превид јер сам видео и Косово и Метохију на том приказу, скинутом с Википедије. Накрај памети ми није да ја осакаћујем Србију, напротив. Надам се да ћете прихватити моје објашњење. Станко Стојиљковић