Дан еколошког дуга ове године долази већ 2. августа, најраније откако се врше мерења, саопштила је данас Светска организација за заштиту природе (WWF). Дан еколошког дуга означава датум када годишња потражња човечанства према природи премашује оно што Земља може да регенерише у тој години.
Према најновијим подацима, наша
Земља троши ресурсе 1,82 планете.
Биокапацитет по становнику износи
1,58 гха, а еколошки отисак је 3,1 гха.
Тај датум се померио са краја септембра (мерено 1997. године) на 2. август ове године, најраније откако је свет први пут ушао у еколошки дуг почетком седамдесетих. То значи да човечанство тренутно користи ресурсе 1,7 пута брже него што екосистеми могу да се регенеришу, наводи се у саопштењу.
У саопштењу се истиче да на глобалном нивоу трошкови прекомерног еколошког трошења постају све видљивији широм света, у облику нестајања шума, суша, оскудице воде, ерозије тла, губитка биолошке разноврсности и накупљања угљен-диоксида у атмосфери.
Према Извештају о стању планете, објављеном у октобру прошле године, све земље у региону живе изнад својих природних капацитета. То доказују и подаци о еколошком отиску, који се мере у глобалним хектарима (гха) што је јединица за мерење људских захтева према Земљи (еколошки отисак) и способности Земље да им удовољи (биокапацитет).
Према најновијим подацима, Србија троши ресурсе 1,82 планете. Њен еколошки отисак чине угљен-диоксид (1,76 гха), обрадиве површине (0,75 гха), шумски производи (0,48 гха), рибарство (0,03 гха), насељена подручја (0,06 гха) и пашњаци (0,02 гха). Биокапацитет по становнику износи 1,58 гха, а еколошки отисак је 3,1 гха.
У саопштењу се наводи да би на глобалном нивоу померањем Дана еколошког дуга за 4,5 дана уназад, до 2050. године Земља могла да се врати у оквире биокапацитета једне планете.
(Извор Бета)
