MEĐU IZMEĐU

SRCE OD SPANAĆA

Krv u listu (Vorčester)

Krv u listu (Vorčester)

Popaj je bio u pravu: spanać je čudesna biljka. Ne samo za jelo zgotovljeni, ako ste na to prvo pomislili. Zamislite, naučnici koji se bave bionženjerstvom na tragu su da od pojedinačnih listova uzgaje ljudsko srčano tkivo! Neustrašivi mornar bi pao na teme da je to znao.

Naučnici su na tragu otkrića kojim će se od listova uzgajati ljudsko srčano tkivo, čime bi se ubrzalo obnavljanje ljudskog tkiva i oštećenih organa. Savladali su prvu veliku prepreku – stvorili su vaskularni sistem koji provodi krv do novog tkiva.

Istraživači se, inače, dugo suočavaju sa suštinskim izazovom kako da pospeše obnavljanje čovečjeg tkiva od malih uzoraka u laboratoriji do pune veličine, čak, celih organa koje će ugraditi bolesnima ili povređenima. Najviše se muče s time kako isporučiti kiseonik, hranljive materije i osnovne molekule do najsitnijih krvnih sudova u razvoju.

Kada su list preobratili u
svojevrsno  maleno srce,
poterali su tečnost kroz vene da
pokažu kako krvne ćelije putuju.

Do sada poznati postupci, uključujući trodimenzionalno štampanje tkiva (3D), nisu u stanju izgrade razgranatu vensko-arterijsku mrežu, najvažniju za proces regeneracije, kojom će životodavna tečnost s kiseonikom stići u malene kapilare.

Za sedam dana (Vorčester)

Za sedam dana (Vorčester)

Glavna smetnja na koju su nailazili u stvaranju veštačkog tkiva jeste, upravo, nedostatak vensko-arterijske mreže, bez koje su ona brzo propadala. Nedavno su u tome uspeli pretvaranjem lista spanaća u takvo tkivo. Kako je to moguće?

Biljni listovi imaju veoma razgranatu mrežu žila i žilica kojom kolaju voda i hranljivi sastojci do pojedinačnih ćelija. Zar to nije kopija ljudskog krvnog sistema? Iako se prenos vode i hranljivih tvari kod ljudi razlikuje od oboga kod biljaka i životinja, pojedini delovi potonjih imaju slično ustrojstvo.

Novi pristup, nazvan decelularizacija, nije ništa drugo do svojevrsno pranje ćelija biljaka. Za veštačko srce su najpre oprali ćelije s lišća spanaća, a u žilice ubrizgali tečnost i mikrogranule slične ćelijama ljudske krvi. Zatim su biljni okvir spojili s ljudskim krvnim ćelijama kako bi na listu spanaća izraslo ljudsko tkivo okruženo sitnim žilicama.

Kada su list spanaća preobratili u svojevrsno maleno srce, poterali su tečnost kroz vene da pokažu kako krvne ćelije putuju. Poput krvnih sudova, vene u izmenjenom listu prenose kiseonik ostatku tkiva koje je zamenjeno i bez čega ono ne bi moglo obavljati svoj posao.

Po istom načelu koristiće se ostale biljke za obnovu tkiva na drugim delovima tela. Tako bi jednog dana bambusova stabljika mogla pomoći u regeneraciji ljudskih kostiju. Prilagođavanje brojnih biljaka trebalo bi, dakle, rešiti brojne zdravstvene tegobe kod ljudi.

U istraživanju su učestvovali istraživači Vorčester politehničkog instituta, Univerziteta Viskonsin-Medsion i Državnog univerziteta Arkanzas (svi iz SAD).

Stefan Vukašin

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar