Пошто смо закључили да (нажалост) нема светих гралова и змајева, потрага за великим одговорима је постала дефиниција наше врсте.
Драшко Драговић
Подсетимо је да је око 1900. године, у време Вилијама Томсона, првог барона од Kелвина*, већина светских научника и мислилаца била убеђена да су скоро све мистерије у свету физике мање-више разрешене. Остала су нека споредна питања, везана за својства светлости и зрачење црног тела, које је сâм Kелвин описао као два тамна облачка на чистом небу знања – можда недокучива, у суштини тривијална, и ако их гледаш на прави начин, добиће облике малих пуфнастих мачића.
Јадни људи нису ни могли да претпоставе да ће та два облачића да донесу разорне олује у науци. Решавање проблема светлости је довело до теорије релативности, а разумевање зрачења је показало пут ка квантној механици. Данас, након само 120 година, знамо толико новога! Али у ово време великих и свакодневних открића у свим областима науке, сви помало постајемо слични: нерадознали, самозадовољни и млитави и лешкаримо удобно заваљени у наше свакодневице и блазирано гледамо како се ти луди научници тамо негде мачују са проблемима ради наше забаве.
Пошто смо закључили да (нажалост) нема светих гралова и змајева, потрага за великим одговорима је постала дефиниција наше врсте. Kако је од неживе материје настао живот? Шта је сан и зашто нам је толико потребан? Зашто је време толико различито од осталих димензија? итд. Лорд Kелвин нас је научио да долажењем до правих одговора можемо да променимо наше виђење света, што у будућности може да нас уздигне, али и обрише. То је разлог, без обзира на то шта други говорили, због кога је бити радознао најхрабрији људски чин, поред скакања падобраном.
Ево неких питања:
Шта се налази у Земљином језгру?
Да ли је време илузија?
Шта се десило са неандерталцима?
Kако од оплођеног јајета постане човек?
Зашто спавамо?
Одакле је дошао живот?
Зашто плацебо функционише?
Kако удаљене честице комуницирају?
Kако посматрање може да утиче на исход експеримента?
Где су моји кључеви (Није шала!)?
Од чега се састоју васиона?
Kоја је сврха некодираних делова ДНK?
Да ли шуме успоравају или убрзавају глобално загревање?
Шта бива са информацијама у црној рупи?
Шта изазива ледена доба?
Kако мозак израчунава покрет?
Зашто су полови супротни?
Kако мозак ствара свест?
Зашто су основи физике тако сложени?
Kако је настао људски говор?
Зашто не можемо да предвидимо време?
Зашто не разумемо турбуленцију?
Зашто се (будале) заљубљују?
Да ли је универзум сачињен од информација?
Зашто неке болести прелазе у пандемије?
Зашто умиремо када дође време за то?
Шта је узрок гравитације?
Могу ли математичари да докажу Риманову хипотезу?
Зашто нам не расту други делови тела?
Зашто још имамо велика питања без одговора?
*Британски математичар и физичар (1824-1907), можда највећи научних своје епохе. Са Џ. П. Џулом открио је релацију између механичке енергије и топлоте, године 1848. је предложио апсолутну температурну скалу која данас носи његово име, проучавао је елекртодинамичка својства метала, теорију еластичности и осцилаторна својства електричних пражњења. Са немачким физичарем Х. Л. Ф фон Хелмхолцом је одредио старост Сунца и израчунао енергију коју отпушта.
(Астрономски магазин)
