Свемирска стена кој узрокује спектакуларну годишњу кишу метеора из групације Геминида почела је да се понаша неочекивано.
Наиме, научници који посматрају промењиву светлост астероида 3200 Фајетон закључили су да је он почео да се окреће све брже и брже око своје осе, скраћујући сваке године ротацију за око четири милисекунде. То можда не звучи превише, али треба имати у виду да се ротације астероида обично уопште не мењају. Разумевање тога шта се догађа са Фајетоном могло би да пружи бољи увид у класу астероида који се сматрају „потенцијално опасним“, пошто понекад прођу близу Земље.
Фајетон тренутно не представља опасност за Земљу, али са пречником од 5,8 километара могао би, када би неким случајем ударио у нашу планету, да нанесе значајну штету. Како наводи Science Alert, астероид 3200 Фајетон је врло необичан. Као и у случају комете, његова орбита приближава се Сунцу. Има прашњав реп и један је од само два астероида који изазива кишу метеора – небески спектакл за који су, иначе, задужене комете.
На Фајетону, по свему судећи, за разлику од комете, нема леда, због чега га стручњаци називају „каменом кометом”. Упечатљиво је плаве боје, за разлику од већине астероида којi су црвенкасте или сиве боје. Због необичних карактеристика, Јапанска свемирска агенција планира да на њега пошаље мисију. Светлост Фајетона се мења док се окреће око своје осе, а научници су успели да након неког времена одреде његов приближни ротацијски период од око 3,6 сати. Међутим, да би се на њега спустила летелица потребни су прецизнији подаци, због чега је научник Шон Маршал из Опсерваторије Аресибо у Порторику почео да ради на детаљнијем одређивању његове величине, облика и ротације.
Том приликом, Маршал је уочио нешто веома необично. Како је објаснио, Фајетонов период ротације пре посматрања 2021. постепено се мењао, могуће због његове активности када је био близу перихела у јануару 2020. Детаљнија анализа потпунијих података, који обухватају период од 1989. до 2021, показала је да се та промена може објаснити поступним, сталним убрзањем и губитком четири милисекунде периода ротације годишње. Могуће је да је то последица губитка масе при чему долази до убрзања ротације или пак YORP ефекта када топлота звезде утиче на брзину окретања малог тела, попут астероида. Потребно је још рада да би се утврдило шта се тачно дешава са Фајетоном, али само сазнање да се брзина обртања мења, као и темпо којим се мења, представља изузетно откриће.
(Спутњик)
