Фосил аустралопитекуса из Јужне Африке је, чак, древнији и од чувене Луси.
Више фосила аустралопитекуса пронађено је у пећинском систему Стеркфонтеин у Јужној Африци него било где другде. Сада ново датовање помоћу ретких изотопа открива да су слојеви, и фосили аустралопитека који су сачувани у њима, око милион година старији него што се раније мислило. Према новим резултатима, они су стари око 3,4 милиона година уместо само око 2 до 2,6 милиона година. То значи да су праљуди Стеркфонтеина стари колико и представници аустралопитекуса из источне Африке и чак старији од чувене Луси (Australopitecus afarensis). Ово такође баца ново светло на еволуцију ове предљудске врсте и њихових наследника из рода Homo.
Ово датовање је значајно јер указује на то да центар еволуције људи није била само источна, већ и Јужна Африка. Односно, да су Australopithecus africanus у Јужној Африци и Australopithecus afarensis у источној Африци били савременици.
Пећина Стеркфонтеин је део Унескове Светске баштине „Kолевке човечанства” у Јужној Африци. То је неколико пећина у којима су пронађени јединствени фосили раних људи. Први скелет одраслог аустралопитекуса откривен је у Стеркфонтеину 1936. године. Од тада до данас научници су пронашли стотине других примерака аустралопитекуса. Укључујући познате примерке Australopitecus africanus-а попут „госпође Плес” или „Мало стопало”. Аустралопитекус „Мало стопало” је најкомплетнији скелет до данас нађен у једној од комора пећине Стеркофонтеин. Резултати истраживања објављени су у часопису PNAS.
„Више фосила аустралопитекуса налази се у Стеркфонтеину него било где другде у свету”, каже главни аутор студије Дерил Грејнџер са Универзитета Пердју у САД. „Али тешко их је тачно датовати.” Претходни покушаји датовање били су засновани на остацима животињских костију пронађених у непосредној близини фосила. Открили су веома различите податке о старости од једног до четири милиона година.
Међутим, датовање кречњачких наслага и сталактита методом уранијум-оловом из коморе „Припадник 4”, најбогатије фосилима, резултирало је старошћу од само 2 до 2,65 милиона година. То би значило да су ови представници аустралопитекуса живели у Јужној Африци у исто време када и први представници рода Homo. Грејнџер и његов тим су стога сумњали да и животињске кости и наслаге кречњака не одражавају старост фосила, већ су се касније накупиле у пећинској комори.
The skeleton of Little Foot is seen in Sterkfontein, South Africa, in this undated handout photo, obtained by Reuters on March 1, 2021. RJ Clarke/Handout via REUTERS ATTENTION EDITORS – THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. NO RESALES. NO ARCHIVES. MANDATORY CREDIT
„Мало стопало” (RJ Clarke/Reuters)
За своје истраживање научници су користили нову методу датовања (cosmogenic nuclide dating). Они су анализирали камене спојеве фосила због њиховог садржаја одређених ретких изотопа. Ови такозвани космогени нуклиди, алуминијум-26 и берилијум-10 ,настају у минералном кварцу који формира стене све док је изложен високоенергетском космичком зрачењу на површиниЗземље. „Kако су ове стене упале у пећину с фосилима, почеле су да се радиоактивно распадају”, објашњава Грејнџер. Садржај ових изотопа открива колико дуго су стене које окружују фосиле биле прекривене наслагама изнад њих. „Овом методом можемо прецизније одредити праљуде и њихове сроднике тачном временском периоду.”
За комору „Припадник 4” Стеркфонтејна и фосиле аустралопитекуса пронађене у њој, ново датовање је открило: „Пећина и њен садржај стари су око 3,41 милион година, око милион година су старији него што се раније мислило”.
Луси (H. Lorren Au Jr/ZUMA Press/Corbis)
Помоћу нове методе датовања померена је старост једног од најпознатијих фосила у Јужној Африци – „госпође Плес” за милион година. Реч је о Australopithecus africanus-у чија се комплетна лобања само очувала. Фосилну лобању су 1947. године открили Роберт Брум и Џон Робинсон у Стеркфонтеину. Лобања је добила надимак „госпођа Плес”, јер се првобитно сматрало да је то одрасла женка из рода Plesianthropus. Kасније је одлучено да је лобања заправо била јединка Australopithecus africanus-a, а постоји и дебата о томе да ли је реч о женској или мушкој лобањи.
Ово датовање је значајно јер указује на то да центар еволуције људи није била само источна, већ и Јужна Африка. Односно, да су Australopithecus africanus у Јужној Африци и Australopithecus afarensis у источној Африци били савременици.
(Извор Све о ахеологији)
