Поред сопственог стреса услед посете ветеринару, вожње колима, петарди, усисивача или одласка на изложбе и такмичења, пси су постали прави сунђер и за осећања власника, посебно хроничан стрес.
Ова болест модерног доба није захватила само људе, већ и њихове све чешће љубимце – псе. Као човеков сапутник, припитомљаван више десетина хиљада година, пас се прилагодио много чему – од пет фризера и кабаница до поподневних дремки у софи и редовних оброка који у зделe падају готово “с неба”.
Стога резултати најновије студије, објављене у часопису Nature, који први пут указују на повезаност између хроничног стреса код људи и њихових љубимаца, можда, на први поглед, и не изненађују превише. Након што је првобитно установљено да се акутни стрес и код људи и међу животињама изузетно лако преноси, група истраживача желела је сада да испита утицај хроничног стреса власника на психу њихових љубимаца.
По завршетку испитивања испоставило се да је једино расположење власника било одговорно за анксиозност код пса. Другим речима, власник са великом количином кортизола у коси имао је и пса са великом количином овог хормона у крзну.
За потребе истраживања, спроведеног у Шведској, испитивано је 58 власника и 58 паса, од чега 33 шетланска овчара и 25 бордер колија. Сваки од њих најпре је попунио сопствени тест личности (Big Five Inventory), а потом и псећи (Dog Personality Questionnaire). Након тога, од сваког пара узет је узорак косе односно крзна, а пси су додатно добили и огрлице за континуирано праћење нивоа активности.
Како би пратили ниво стреса и код једних и код других током неколико месеци, тим предвођен зоологом, Лином Рот, са Линкопинг Универзитета у Шведској, мерио је концентрацију кортизола познатог и као „хормона стреса“ који се услед дугорочног стреса таложи у коси односно крзну. Поред тога, учесници су редовно попуњавали упитнике о свом менталном стању као и понашању љубимца.
Ротин тим пратио је читав низ варијабли попут разлика у нивоу активности и начину живота током летњих и зимских месеци. Међутим, по завршетку испитивања испоставило се да је једино расположење власника било одговорно за анксиозност код пса. Другим речима, власник са великом количином кортизола у коси имао је и пса са великом количином овог хормона у крзну.
Интересантно је да поменути однос није функционисао у обрнутом смеру. Наиме, истраживачи нису пронашли доказе анксиозности или нервозе власника у случајевима када су њихови пси били изложени хроничном стресу, наведено је у студији објављеној у часопису Scientific Reports. Насупрот томе, пси су реаговали на суптилне промене у мирису власника, нервозу, грицкање ноктију и раздражљивост.
„У почетку сам била прилично изненађена оваквим резултатима. Међутим, чињеница је да је човек центар света свог пса док људи, са друге стране, имају и друге сегменте живота”, наводи Рот за „Националну географију”.
(Извор ЦПН)
