Чудотворна техника спавања Салвадора Далија и Томаса Едисона изгледа има научно објашњење: фаза у којој су добијали најбоље идеје.
Техника спавања, коју су користили Салвадор Дали и Томас Едисон да би побољшали креативност, вероватно има основа у науци, утврдили су истраживачи. Та техника подразумева да се човек пробуди у одређеној фази сна, у којој се реалност претвара у фантазију. Да би успели у томе, Дали и Едисон су држали у руци неки предмет, као што је кашика или лопта. Kада би заспали, она би им испала из руке, направила буку и пробудила их. После пар тренутака на ивици несвесног, кренули би да раде, пише Live Science, а преноси „Спутник”.
Kоктел за креативност
Та рана фаза сна, позната као хипнагогија или Н1 фаза, у којој су стања будности и спавања спојена, траје тек неколико минута пре него што се утоне у дубок сан, али може бити „идеалан коктел за креативност”, тврде научници у новом раду објављеном у часопису Science Advances. Људи проведу око пет одсто ноћног сна у тој фази, а она је до сада мало проучавана, каже Делфин Удијет, научница из Института за неуролошка истраживања у Паризу, која је предводила истраживање.
Утврђено је да су испитаници који су провели бар 15 секунди у Н1 фази сна имали 83 одсто више шансе да открију скривено правило за решавање задатака, насупрот 30 одсто који су остали будни.
У Н1 фази људи могу да замишљају објекте, боје или чак делове сна пред затвореним очима, али и даље чују шта се догађа око њих, а то може да се значајно разликује од особе до особе, каже Удијетова. Инспирисана методом коју су примењивали Едисон и Дали, она и њене колеге испитивале су је на 103 људи.
Делфин Удијет (Research Gate)
Њима су представили математички проблем у ком је требало да погоде последњу бројку у низу, а дали су им два правила која треба да примене како би је одгонетнули. Међутим, истраживачи су користили и треће, скривено правило да је осма, последња бројка у низу била иста као и друга бројка у низу. Kо би то схватио, брже би решио проблем. У првом делу експеримента, испитаници су решавали 10 математичких проблема користећи два правила која су им представљена.
Скривено правило
Затим су добили паузу од 20 минута и речено им је да се током ње одмарају или спавају у фотељи у мрачној соби, али тако што ће у руци држати чашу, која ће им испасти из руке ако утону у сан и пробудити их. Такође, пратили су њихову мождану активност путем електроенцефалографа (EEG). Kада је пауза завршена, испитаници су наставили да решавају математичке проблеме.
Утврђено је да су испитаници који су провели бар 15 секунди у Н1 фази сна имали 83 одсто више шансе да открију скривено правило за решавање задатака, насупрот 30 одсто код оних који су остали будни. Међутим, да су испитаници склизнули у дубљи сан, такозвану Н2 фазу, ефекат би нестао, сматрају научници.
Kратак сан поправља
Роберт Стикголд, професор психијатрије на Харварду и директор Центра за сан и когницију болнице у Бостону, каже да ово истраживање даје велики значај хипнагогији, која је потцењена у науци. Kако објашњава, кратак период сна може драматично да повећа могућност решавања задатака на којима смо претходно радили. То је посебно важно јер није потребно да људи спавају дубоким сном да би дошли до бољег рада, објашњава он.
Није објашњено на који начин Н1 фаза сна подстиче креативност, али будући да се ради о полусвесном стању у ком људи губе контролу над неким деловима мисли, а су их и даље свесни, могла би да креира идеално стање опуштене когнитивности и чудних асоцијација, стање у ком постоји способност да се роде нове идеје, каже Одијет.
Испитаници су одговарали и шта су видели током тог кратког периода сна, а једна трећина је рекла да су то биле ствари у вези са задатком који су имали, али нису видели решење до ког су касније дошли. Психолози се слажу да је потребно додатно истраживање на који начин Н1 фаза сна утиче на креативност и могућност решавања задатака.
(Извор Национална географија)
