Истраживачи тврде да тако обрађено дрво може да издржи и до 11 пута веће растезање или развлачење него природно, и то без ломљења.
Супергусто дрво је лагано, али чврсто попут челика. Суперчврсто дрво створено у лабораторији даје ново значење изразу „тврда клада”.
Ултракомпактно дрво, описано у часопису „Нејчер” почетком фебруара, створено је загревањем једињења натријум-хидроксида и натријум-сулфида у води у коју је већ била убачена дрвена плоча.
Поступак је сабио простор између
ћелијских зидова дрвета смањујући
плочу на 20 процената оригиналне
величине, са густином три пута
већом од првобитне.
Хемикалије су делимично ослободиле дрвену плочу лигнина и хемицелулозе који, као што је познато, дају дрвету структуру и чврстину. Затим је блок стављен између тешких металних плоча, стиснут и загрејан на сто степени Целзијуса, под притиском од пет мегапаскала.
Лабораторијски узорак (Универзитет Мериленд)
Поступак је сабио простор између ћелијских зидова дрвета смањујући плочу на 20 процената оригиналне величине, са густином три пута већом од првобитне. Истраживачи тврде да тако обрађено дрво може да издржи и до 11 пута веће растезање или развлачење него природно, и то без ломљења. То га чини чврстим и непробојним попут челика, иако је такав материјал знатно лакши.
Микроскопски снимак (Универзитет Мерилиенд)
Тако, на пример, куглице нерђајућег челика испаљене из ваздушне пушке које се крећу 30 метара у секунди лако пробијају дрвену мету, али се заглаве у мети од супергустог дрвета исте дебљине. „Хемијска једињења која служе у производњи оваквих материјала не представљају никакву претњу по животну средину”, изјавио је коаутор овог истраживања др Тенг Ли са Универзитета у Мериленду.
Према његовим речима, суперчврсто дрво може представљати алтернативу челику или бакру у конструкцији извесних делова високих зграда, и тако смањити загађење околине, које неминовно настаје њиховом употребом. Тако обрађена, дрвена грађа је толико сигурна да се може у потпуности користити за прављење функционалних модела аутомобила или мостова, речи су тог истраживача.
(Наташа Гоати, РТС)
