У црквама, на крстарењима, па чак и у Белој кући, масовни догађаји на којима се могу разболети десетине па и стотине људи, показују потенцијал коронавируса да зарази у драматичним налетима.
Стручњаци кажу да су та велика жаришта више од екстремних рубних догађаја – ради се пре о вероватном главном мотору преноса вируса у епидемији. А разумети где се, како и када догађају, могло би помоћи у обуздавању ширења вируса у раздобљу до раширене примене вакцина.
Научници све одлучније указују да се коронавирус SARS-CoV-2 не шири равномерно популацијом, него се шири екстремно, обрасцем готово као „све или ништа”. Многе студије сада сугеришу да већина људи с болешћу ковид-19 једва пренесе некоме вирус, но кад се зараза догоди, може бити експлозивна и дати моћни замах епидемији. Тада вирус може заразити „10, 20, 50 или чак и више људи”, каже Бенџамин Алтхаус из Института за моделе болести са Универзитета Вашингтон.
Бенџамин Алтхаус (ResearchGate)
То одговара епидемиолошком правилу „80/20” у којем 80 одсто случајева потиче од само 20 посто укупног броја заражених. Алтхаус каже да је коронавирус можда и екстремнији, уз 90 посто случајева оболелих од можда само 10 посто преносилаца вируса. Тај образац преноса је попут „бацања шибица на гомилу иверја”, каже он за АФП. „Баците једну шибицу и не запали се. Баците другу шибицу, не запали се. Баците трећу и букне пламен. За SARS-CoV-2 то значи да му је тешко заузети неки нови простор, но једном кад то учини, може се брзо и далеко проширити.”
Политичка окупљања, пословни скупови и спортски догађаји су деловали као инкубатори заразе, но ти иззвикани догађаји могли би бити тек врх санте леда. Америчка студија темељена на једној од највећих свјетских операција праћења контаката и објављена у септембру у часопису Science утврдила је да „супершириоци доминирају” у преносу.
Догађаји описани као суперширење освојили су насловнице и заузели велики простор у причама о развоју пандемије.
Diamond Princess
У фебруару брод Diamond Princess и његових 4.000 путника провели су седмице у карантину у луци у Јапану док је број заражених растао достигавши 700. Истог је месеца 61-годишња жена, позната као „пацијент 31”, присуствовала мисама у хришћанској цркви у јужнокорејском граду Даегуу. Kорејски центар за контролу и превенцију болести повезао ју је с више од 5.000 заражених у тој верској заједници. Недавно се вирус пробио у Белу кућу, уоркос низу мера које је то требало да спрече.
Политичка окупљања, пословни скупови и спортски догађаји су деловали као инкубатори заразе, но ти иззвикани догађаји могли би бити тек врх санте леда. Америчка студија темељена на једној од највећих свјетских операција праћења контаката и објављена у септембру у часопису Science утврдила је да „супершириоци доминирају” у преносу.
Анализирајући податке прва четири месеца пандемије у државама Тамил Наду и Андра Прадеш у Индији, аутори су утврдили да је само осам одсто заражених било одговорно за 60 посто нових случајева болести, а да 71 посто заражених није никоме од својих контаката пренело вирус. Можда то не би требало бити изненађење.
„Суперширење” главно
Марија Фан Kеркхов, стручњакиња за заразне болести у Светској здравственој организацији, твитовала је у октобру да је „суперширење” главно обележје коронавируса. Та појава уочена је код многих заразних болести. Једна од најпознатијих суперширитељица била је Мери Малон, куварица у Њујорку почетком деведесетих која је прва евидентирана преноситељица тифуса у САД. Пренела је болест десецима људи и добила надимак „Тифусна Мери” због чега је годинама била затворена.
Исти се образац види и код оспица, великих богиња, еболе, а и код других коронавируса који изазивају SARS и MERS. На почетку епидемије много се пажње посветило темељном репродукционом броју вируса SARS-CoV-2, који помаже у израчунaвљњу брзине ширења болести узимањем у обзир броја људи који зарази нека особа. Но посматрање само кроз ту призму не открива читаву причу, каже Алтхаус. На пример, ебола, SARS-CoV-2 и грип имају вредност R између два и три.
Но док људи оболели од грипа обично заразе две до три особе, образац преноса еболе и коронавируса је друкчији и већина неће заразити друге, а неки ће заразити десетине људи. Стога се друга вредност, „K”, користи да би се проценило то скоковито понашање, каже Акира Ендо, научник у Лондонској школи за хигијену и тропске болести. Његов модел понашања вируса SARS-CoV-2, објављен у Open Research-у, показује управо такво експлозивно понашање.
Не зна се има ли с тим везе број вируса који носи одређена особа, али оно што знамо јесте да људи могу преносити SARS-CoV-2, а да немају симптоме и да се тај вирус може муњевито ширити на лоше проветраваним местима с много људи, посебно оних који говоре, вичу или певају.
Оно што је указивало на такав образац ширења било је да су једне земље пријавиле велики број увезених случајева без сталне локалне трансмисије, а друге су известиле о великим жариштима с тек неколико увезених случајева. Научник Феликс Вонг из Масачусетског института за технологију каже да, чак, ни вредност K не даје пуну слику. Његово истраживање познатих догађаја – суперширења коронавируса, чији су резултати објављени у часопису PNAS, утврдило је да су се догађали чешће него што се то могло предвидети традиционалним епидемиолошким моделима. И зашто се суперширење догађа?
(Pixabay)
Не зна се има ли с тим везе број вируса који носи одређена особа, али оно што знамо јесте да људи могу преносити SARS-CoV-2, а да немају симптоме и да се тај вирус може муњевито ширити на лоше проветраваним местима с много људи, посебно оних који говоре, вичу или певају. То је можда разлог због којег је истраживањем објављеним овог месеца у часопису Nature утврђено да на ресторане, теретане и кафиће отпада највише инфекција ковидом-19 у САД.
Kористећи податке о мобилним телефонима 98 милиона људи, научници су утврдили да је око 10 посто места било повезано с више од 80 одсто случајева ковида-19. Стога експерти упозоравају да се треба концентрисати на таква места и ту смањити могућност ширења вируса на велики број људи. Вонг каже да би се пренос брзо смањио када би сваког појединца ограничили на десет контаката.
Такво понашање вируса отвара још једну могућност – уместо да се трага за контактима особе која се заразила да би се спречило даље ширење вируса, требало би трагати унатраг и пронаћи суперпреносиоца, каже Вонг. И Јапан и Јужна Kореја користили су ту методу којој се, уз друге епидемиолошке мере, приписује успех у борби тих земаља против вируса.
(Извор Индекс)
