Британски научници пронашли су лек којим се опака болест може изгладњивати и тако натерати на повлачење, односно ремисију. Овај успех могао би бити први напредак у лечењу тумора мозга у минуле две деценије.
Научници из Империјал колеџа у Лондону спровели су тестове на мишевима који су имали глиобластом (GBM) – један од најагресивнијих облика рака мозга. Глодарима су дали експериментални меикамент који им је одузео аминокиселину аргинин – виталну хранљиву твар коју тумори користе за свој раст.
Глиобластом је најчешћи тип примарног тумора мозга високог степена код одраслих, а уједно је и најагресивнији и најсмртоноснији. Мање од један посто пацијената с поживи више од десет година, а за многе је прогноз само 12 месеци.
У новом истраживању, објављеном у часопису Journal of Clinical Investigation, лечени мишеви поживели су око 47 дана, готово двоструко дуже од нелечених, који су преживели 27 дана. Ради поређења, део мишева подвргнут је радиотерапији, односно зрачењу. Они су у просеку поживели 37 дана. Но када је нови лек комбинован с радиотерапијом, сви мишеви су отишли у ремисију и живели су без рака око годину дана пре него што су убијени.
Циљање раста тумора
Глиобластом је најчешћи тип примарног тумора мозга високог степена код одраслих, а уједно је и најагресивнији и најсмртоноснији. Мање од један посто пацијената с поживи више од десет година, а за многе је прогноза само 12 месеци. Аргинин је аминокиселина која се користи у стварању сложених молекула званих протеини, који имају широк распон функција у ћелијама. Неопходан је разним ћелијама рака, нарочито онима које брзо расту, па су научници одлучили да истраже да ли би се његово ускраћивање канцерозним ћелијама могло користити као потенцијална стратегија у лечењу разних типова тумора, укључујући GBM.
„Аргинин је витална хранљива материја за раст тумора, а наши резултати показују да смањење његових количина туморе чини много осетљивијима на радиотерапију”.
Око 70 посто тумора GBM може створити аргинин, а око 30 посто не може. У новој студији истраживачки тим се усредоточио на туморе који могу стварати аргинин, излажући их леку званом ADI-PEG 20. Овај медикамент разграђује аргинин, а циљ је био ускратити туморима приступ аргинину. Тим, такође, истражује коришћење поменутог лека у 30 одсто тумора који нису у стању да створе аргинин. Ако се лечење покаже успешним и код тих тумора, то би значило да би се сви пацијенти с глиобластомом могли лечити смањењем износа аргинина.
Напредак у лечењу мозга
Др Нел Сajед, који предводи тим у Империјаловом центру за истраживање тумора мозга на Одсеку за науку о мозгу, рекао је: „Аргинин је витална хранљива материја за раст тумора, а наши резултати показују да смањење његових количина туморе чини много осетљивијима на радиотерапију. Уклањање аргинина уклања туморску имуносупресију, а открили смо да је наш приступ значио да ће ћелије одбрамбеног система које се налазе око тумора с већом вероватноћом, напасти и уклонити туморске ћелије.”
„Лабораторијски резултати показали су да је коришћење лека ADI-PEG 20, у комбинацији с радиотерапијом, довело до трајног одговора с продуженим преживљавањем без болести и без значајне токсичности. Следећи кораци су проучавање сигурности и делотворности коришћења лека на људима постављањем новог клиничког испитивања”, објаснио је Сajед.
Један од аутора студије, др Тим Крук, консултант за медицинску онкологију у болници Кромвел, изкавио је: „Очекујемо да ће наш рад променити лечење глиобластома и постати нови стандард код ове разорне болести”. Хју Адамс, руководилаџ односа с деоничарима у Брејн тумор рисерчу, истакао је да је ово значајно и узбудљиво откриће: „Постоји хитна потреба за новим приступима у лечењу глиобластома, који је у већини случајева фаталан. У два десетлећа није дошло до побољшања лијечења ове врсте тумора.”
(Извор Индекс)
