У унивезуму можда постоји чак 40 милијарди милијарди црних рупа. Овај нови податак откривају европски науници у најновијој студији, а то је само још један доказ колико је, заправо, он незамисливо и несхватљиво велики.
У свемиру се налазе десеци трилиона црних рупа које могу чинити и до један посто све познате материје у њему. Истраживање европских научника, предвођених,италијанским тимом сугерише да пропадајуће звезде могу бити грађевни блокови за супермасивне црне рупе, које представљају највеће и најмоћније објекте у целом свемиру. Исто истраживање указује и да се у свемиру налази чак 40 милијарди милјарди ( 40 x 1018 или 19 нула иза 4) црних рупа.
Верује се да супернове највећих звезда започињу процес претварања у црну рупу, ако су испуњени одговарајући услови за то.
Научници су проценили да црне рупе настале од урушавајућих звезда могу чинити чак један одсто видљиве барионске масе свемира, што укључује све што се састоји од атома, али искључује честице попут електрона и већине тамне материје. Већина тих црних рупа вероватно је мања од просека, а научници верују да би оне могле бити почетна тачка за стварање супермасивних верзија док се спајају. „Наш рад даје чврсту претпоставку за настајање светлосног семена за масивне и супермасивне црне рупе с великим црвеним помаком и може представљати почетну тачку за проучавање порекла тешког семена, чиме ћемо се бавити у будућности”, истиче др Лумен Боко, коаутор студије. Студија је објављена у научном часопису Astrophysical Jorunal. Верује се да супернове највећих звезда започињу процес претварања у црну рупу, ако су испуњени одговарајући услови за то.
Штa су то црне рупе?
Црна рупа је назив за подручје које је толико густо да искривљује ткиво самог свемира. Велика количина материје упакована у релативно мали простор ствара тако јаку гравитациону силу да јој, чак, ни светлост не може побећи. Граница што раздваја подручје из којег ништа не може побећи тим гравитационим силама од остатка простора позната је као хоризонт догађаја. Kако светлост не може побећи из овог подручја, црне су рупе невидљиве, али се може посматрати како њихова гравитација утиче на околни простор, а и по томе што су понекад ухваћене у чину гутања материје.
Неки научници претпостављају да су примордијалне црне рупе настале као резултат тога што је рани свемир имао нека невероватно густа подручја, што би значило се материја тамо вероватније урушила.
Извор снаге црних рупа лежи у начину на који су настале. Оне које се данас формирају су звездане црне рупе, које настају кад неке од највећих звезда на самом крају свог живота урушавају саме у себе. То се догађа након што великој звезди, чија маса је најмање 25 пута већа од масе Сунца понестане горива и она експлодира у супернови. Ако је преостали фрагмент звезде довољно тежак и садржи довољно тешких елемената, онда се сматра да се под властитом тежином уруши у црну рупу.
Лумен Боко (Sissa.it)
Сматра се да је пре више милијарди година рани свемир имао веће могућности за формирање ових звезданих објеката, за разлику од данас кад само највеће звезде могу постати црне рупе под одговарајућим околностима. Неки научници претпостављају да су примордијалне црне рупе настале као резултат тога што је рани свемир имао нека невероватно густа подручја, што би значило се материја тамо вероватније урушила. Те примордијалне црне рупе су, по свему судећи, биле мање од просека, због нижег прага материје потребног за њихово формирање, али су и даље тежиле вишеструко од масе Земље.
Црне рупе се, такође, могу смањити тиоком времена, а познати научник Стивен Хокинг израчунао је да ће квантни ефекти који делују на црну рупу узроковати стварање и емитовање честица у облику зрачења. С временом то може довести до тога да црна рупа на крају ишчезне ако не прогута неку материју. Међутим, ниједна од ових претпоставки не објашњава постојање супермасивних црних рупа, које су милионима и милијардама пута веће од масе Сунца.
Отворено питање
Супермасивне црне рупе остају отворено питање у астрономији, с много различитих идеја о томе како су могле настати. Једна хипотеза сугерише да су формиране од малих црних рупа, названих „светлосним семенкама”, спојених заједно да би створиле још гушће објекте. Велики облаци гаса настали Великим праском могли су се, такође, урушити у себе у раном свемиру и образовати црне рупе. Kако ти објекти нису настали након супернове која распршује већину своје масе, резултирајуће црне рупе могу бити много пута веће и стога се називају „тешким семенкама”.
Да би истражили потенцијални извор ових огромних објеката, истраживачи су хтели да процене колико звезданих црних рупа постоји. Израчунали су да звездане црне рупе садрже око један посто свемира који можемо виђети, што је једако маси милијарде галаксија.
Спајање лаких и тешких семенки и накнадно гутање веће количине материје може довести до супермасивне црне рупе. Научници верују да супермасивна црна рупа постоји и у средишту Млечног пута, као и у средиштима многих других галаксија. Да би истражили један потенцијални извор ових огромних објеката, истраживачи су хтели да процене колико звезданих црних рупа постоји. Израчунали су да звездане црне рупе садрже око један посто свемира који можемо виђети, што је истоветно маси од милијарде галаксија.
У будућности, истраживачи се надају да ће сазнати више о црним рупама помоћу нових технологија, попут свемирског телескопа Џејмс веб (ЈWСТ). Његов претходник, свемирски телескоп Хабл (Hubble), открио је 2022. да неке црне рупе могу допринети формирању звезда материјом која остаје иза њих. Надања су да ће сензори ЈWСТ-а омогућити идентификацију малих црних рупа, које тек треба открити и завирити у рани свемир да би се дознало више о постанку галаксија.
(Извор Зимо)
