Награда за достигнућа у физици „Марко Јарић“, која је у домаћим медијима позната и као „српски Нобел” за физику, додељена је др Ђорђу Минићу, професору Универзитета Вирџинија тек, за изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације.
У образложењу жирија који је одлучивао о добитнику наводи се да је др Минић један од водећих стручњака у тим областима и да последњих 25 година ради на свим главним правцима развоја теорије струна, а и да је један од утемељивача нове теорије струна – теорије метаструна.
„Др Минић има успешну сарадњу са више од 80 научника из области теоријске физике, а активно сарађује и са експерименталним физичарима. Објавио је 109 радова у међународним часописима. Одржава редовне контакте са истраживачима из Србије”, истакао је др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији. Осим њега, у жирију су били и др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета у Београду, и др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду.
Ђорђе Минић
Проф. др Ђорђе Минић бавио се и заснивањем квантне физике, аналитичком квантном хромодинамиком, физиком неутрина, црним рупама и црвоточинама. Значајан допринос остварио је у области космологије, формулисањем теорија модификоване тамне материје и нове фундаменталне теорије тамне енергије. Сматра се једним од водећих светских стручњака из области теорије струна и квантне гравитације. Квантна гравитација, као једна од кључних области истраживања модерне науке, заправо је „гравитизована квантна физика”, а захваљујући новим увидима које она пружа у разумевању универзума, чека нас узбудљива деценија у физици, поручио је др Минић током кратке онлајн-презентације о свом раду. Проглашење добитника је обављено путем онлајн-платформе 17. марта, на годишњицу рођења Марка Јарића.
Марко Јарић
Проф. др Марко В. Јарић (1952-1997) сматра се једним од најбољих и најистакнутијих физичара српског порекла. Свој највећи допринос дао је теорији физике кондензованог стања материје и тако се уздигао у сам врх светских истраживача у овој области. Током свог кратког, али богатог научноистраживачког рада у Сједињеним Америчким Државама, написао је неколико књига и монографија и објавио више од стотину научних радова, који су цитирани више од 1300 пута. Само годину дана након преране смрти Марка Јарића, 1998, с циљем очувања успомене на његов живот и научно стваралаштво, основана је фондација која носи његово име и установљено ово признање.
„Фондација је настала пре 23 године као успомена на изузетну личност и бриљантан научни радМарка Јарића, којим је задужио светску физику и све нас колеге, сараднике, пријатеље. Нажалост, он и његов рад су и данас више познати у иностранству него у Србији”, примећује проф. др Петар Аџић, управитељ Фондације. Истиче да је Марко Јарић имао редак таленат, велико математичко знање и кратку, али бриљантну научну каријеру.
„Идеја очувања успомене на др Јарића је лепа, али ова награда то чак и надилази својим значајем. Институт за физику је први национални институт у Србији, па је, као такав, прихватио улоге везане за социјалну релевантност наше науке”, наводи др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, уз чију подршку Фондација већ две деценије додељује награду научницима српског порекла који су оставили траг у светској физици.
(Извор РТС)
