Најстарији астрономски приказ на свету.
Небра диск један је од најважнијих археолошких налаза прошлог века и ремек-дело европске археологије. Опште је прихваћено да Небески диск Небра приказује најранији познати конкретан приказ астрономских феномена на свету. Овај јединствени артефакт припада колекцији музеја Landesmuseum fur Vorgeschichte у Халеу (Немачка). У јуну 2013. године уврштен је у УНЕСКО-ов регистар „Сећање на свет” и назван „једним од најважнијих археолошких налаза 20. века.”
Диск приказује прву реалистичну представу ноћног неба. Небо је верно приказано са звездама као светлећим тачкама. Вероватно је служио као нека врста календара и показује да су људи у бронзаном добу имали знања о ноћном небу. Током година настале су промене на диску. На пример, додати су „лукови хоризонта” који означавају тачке изласка и заласка сунца на хоризонту у време солстиција. Kасније је додат чамац, јер се у то време сматрало да сунце и месец вуче чамац. То се може видети и у бројним каменим резбаријама и бронзаним налазима.
За датовање истраживачима су коначно помогли органски остаци на једном од мачева. Анализа угњеником С14 показала је да потичу из 1600. године пре нове ере, из раног бронзаног доба. Такође постоји веза диска и пратећих налаза из оставе. Потврђени су, наиме, сличан хемијски састав метала и одговарајућа адхезија тла.
Бронзани Небра диск пронашла су 1999. године два ловца на благо заједно са оставом бронзаних предмета у земљи у Мителбергу близу Небре у Немачкој. Остава се састојала од два мача, две секире, две спиралалне наруквице и длета. Бронзани диск има пречник од 32 сантиметра и датује се око 1.600 година пре нове ере. Убрзо након проналаска, двојица пљачкаша продали су га првом трговцу антикивитетима. Три године касније диск и остали артефакти пронађени су у једном швајцарском хотелу, па су их надлежни полицајци запленили. Од тада Небра диск је предмет темељног проучавања.
Реплика оставе која је нађене 1999. Године (Christian Reinborh/Wikipedia)
У научном чланку објављеном 2020. у Archäologische Informationen 43, праисторичари Руперт Гебхард и Рудигер Kраус посумњали су у датирање диска, тврдећи да остава не представља „затворени налаз”, а то значи да можда и не потиче са утврђене локације. Другим речима, јединствени налаз без археолошког контекста, па га због тога треба датовати у гвоздено доба (око 800. до 50. године пре нове ере), а не у бронзано заједно са оставом.
Ову претпоставку је 2020. оповргао истраживачки тим од 13 чланова у часопису Archaelogia Austriaca 104. Аутори су показали су да Гебхард и Kраус расправљају с непотпуним и понекад нетачним или лажно репродукованим подацима. Након заплене предмета, ловци на благо су открили место открића оставе. Накнадне истраге Државног уреда за управљање баштином и археологијом Саксоније-Анхалт потврдиле су аутентичност локалитета. То су биле ознаке на терену, флаша са водом коју је одбацио један од пљачкаша, трагови пијука који су користили и повећане концентрације злата и бакра у седименту. Поврх тога, кореспонденција узорака тла са налазишта са седиментом који се залепио на диск и на један од пратећих мачева, а и приањања седимента на бронзаној секири говоре о пореклу из Мителберга.
За датовање истраживачима су коначно помогли органски остаци на једном од мачева. Анализа угњеником С14 показала је да потичу из 1600. године пре нове ере, из раног бронзаног доба. Такође постоји веза диска и пратећих налаза из оставе. Потврђен су, наиме, сличан хемијски састав метала, а и одговарајућа адхезија тла. Бронзани диск Небра употребљвао се дуже време, док на крају није закопан у земљу. Пре неколико година археолози су истраживали највећу хумку у Немачкој. Једна од претпоставки јесте да су битни чланови заједнице били сахрањени испод ње с диском Небра.
(Илустрација Frank Vincentz/Wikipedia)
(Све о археологији)
