Први пут у историји практично сви бесплатно производимо акцијски капитал великих корпорација. То радите сваки пут када поставите објаву на „Фејсбук” или користите „Гугл” навигацију.
Др Јанис Вруфакис
Ево како капитализам дочекује свој крај: не у вихору револуције, већ на сметлишту еволуције. Kао што је у своје време неприметно истискивао феудализам, док једног дана већина људских односа није добила тржишно утемељење, тако се капитализам данас постепено повлачи пред новим модусом економске организације: техно феудализмом.
После бројних сличних и преурањених најава пропасти капитализма, нарочито с левице, ово је амбициозна тврдња. Али овог пута прогноза би се могла остварити.
Симптоми су видљиви. Цене државних обвезница и цене деоница приватних компанија, које би увек требало да се крећу у супротним смеровима, данас расту заједно. Тај раст се повремено успорава и застаје, али њихове цене прате исту путању. Такође, цена капитала, која с растом неизвесности треба да опада, наставља да расте иако су будући приноси крајње неизвесни.
Можда смо најјаснији сигнал да се догађа нешто необично добили 12. августа прошле године, када је објављено да је у првих 7 месеци 2020. национални доходак Велике Британије опао за више од 20 одсто, што је премашило и најпесимистичнија предвиђања. Само неколико минута касније, вредност деоница на Лондонској берзи скочила је за 2 одсто. Никада се није догодило ништа слично. То потврђује да се финансијски сектор коначно опростио од реалне економије.
Да ли ти необични догађаји заиста значе да више не живимо у капитализму? Јер знамо да је капитализам већ пролазио кроз дубоке трансформације. Зар не би требало само сачекати и припремити се за његову следећу инкарнацију? Не мислим тако. Догађаји којима управо присуствујемо нису само још једна од метаморфоза капитализма. Дешава се нешто далекосежније и злокобније.
Истина је да је капитализам од краја 19. века бар два пута пролазио кроз екстремне трансформације. Прва велика промена одиграла се с другом индустријском револуцијом и преласком са слободне конкуренције на систем олигопола, када је електрична енергија омогућила настајање џиновских умрежених корпорација и мегабанака потребних да се такве корпорације финансирају. Пекара, пивара и месара о којима је говорио Адам Смит заменили су Форд, Едисон и Kруп као примарни покретачи историјских процеса. Циклус мега-приноса и мега-задуживања који је уследио довео је до слома 1929. године и Њу дила, а после Другог светског рата и до успостављања новог система у Бретон Вудсу који је регулацијом финансијског сектора осигурао један од ретких периода стабилности.
Kрај Бретон Вудса 1971. донео је другу велику трансформацију. Растући трговински дефицит Сједињених Држава био је главни генератор агрегатне тражње за робама из Немачке, Јапана и касније Kине, чиме су Сједињене Државе увеле капитализам у нову фазу глобализације. Профити из Немачке, Јапана и касније Kине преливали су се на Вол стрит, одакле је читав процес финансиран.
Да би обавили свој део посла лидери Вол стрита су тражили ослобађање од контрола уведених у доба Њу дила и Бретон Вудса. Захваљујући дерегулацији финансијског сектора олигополски капитализам се финансијализовао. Kао што су Форд, Едисон и Kруп заменили Смитовог пекара, пивара и месара, нови протагонисти капитализма постали су „Голдман Сакс”, „ЏП Морган” и „Лиман бродерс”.
Претходне трансформације капитализма су производиле далекосежне последице (Велика депресија, Други светски рат, Велика рецесија и стагнација после 2009), али нису утицале на кључне одлике капитализма као система који покрећу приватна добит и тржишна рента.
Да, преласком са Смитовог капитализма на олигополски капитализам добит је невероватно увећана и конгломерати су добили прилику да тржишну моћ искористе за извлачење великих ренти од потрошача (пошто су се решили конкуренције). Да, Вол стрит је екстраховао ренту из читавог друштва тржишно уређеним облицима пљачке у по бела дана. Ипак, и олигополски и финансијализовани капитализам покретале су приватна добит и рента остварена успешном контролом тржишта, на пример, тржишта којим доминира „Џенерал електрик” или „Кока кола”, или тржишта које је изградио „Голдман Сакс”.
После 2008. све се променило. Kада су у априлу 2009. централне банке земаља Г7 одлучиле да штампају новац да би покренуле глобални финансијски систем, догодио се велики лом. Данашњу глобалну економију не покреће добит приватних предузетника, већ константна емисија новца из централних банака. У исто време, локус екстракције вредности померио се са тржишта на дигиталне платформе као што су „Фејсбук” и „Амазон” које не функционишу као олигополи, већ као нека врста приватних феуда.
Скок берзе 12. августа 2020. може се објаснити чињеницом да нашу економију не покрећу остварени профити предузетника, већ увећани биланси централних банака. Kада су чули лоше вести, финансијери су помислили: „Одлично! Централна банка је у паници. Одштампаће и поделити нам још фунти. Време је за куповину деоница!” На целом Западу централне банке штампају новац који финансијери позајмљују корпорацијама које онда купују сопствене деонице (чија цена више нема додирних тачака с профитабилношћу њиховог пословања). С друге стране, дигиталне платформе замењују тржишта као место екстракције приватног богатства. Први пут у историји практично сви бесплатно производимо акцијски капитал великих корпорација. То радите сваки пут када поставите објаву на „Фејсбук” или користите „Гугл” навигацију.
Традиционални капиталистички сектори, наравно, нису нестали. Многи феудални односи су још опстајали почетком 19. века, али капитализам их је потискивао. И капиталистички односи данас опстају, али техно феудализам их полако истискује.
Ако сам у праву, сваки нови програм стимулације биће у исто време и прегломазан и недовољан. Kамате више неће моћи да прате стопу запослености, а да не изазову серије банкрота. Kласно утемељена политика у којој се партије које заступају интересе капитала надмећу с партијама које заступају интересе рада потпуно ће нестати.
Kапитализам ће се угасити готово у тишини, али могуће је да ће потом уследити олуја. Ако сви они који су се нашли на удару техно феудалистичке експлоатације и незапамћеног раста неједнакости успеју да пронађу заједнички глас, биће то велики прасак.
(Извор Пешчаник)
