Имао је пре више од 100 година идеју о уређају сличном савременом мобилном телефону, ручном уређају за глобалну комуникацију, о чему су тада писали и амерички медији.
Први мобилни телефон почео је да се користи пре пола века, а тај значајни јубилеј, са инжењером који га је направио Мартијем Купером из „Мотороле”, обележио је и директор једине Теслине преостале лабораторије „Теслиног научног центра Ворденклиф” (TSCW) Марк Алеси. Он каже за Танјуг да је The Boston Sunday Globe још 1904. године писао о Теслином детаљном опису „јефтиног и једноставног уређаја за пријем, који се може носити у џепу”, а служи за преношење информација широм света. Тај значајан датум, 3. април – 50 година од првог позива мобилним телефоном искористио да са Мартијем Купером (94) прошета Шестом авенијом, којом је некадашњи инжењер „Мотороле” пролазио свакодневно радећи на мобилном телефону, остварујући Теслину визију стварану управо у Њујорку.
Мартин Купер с првим мобилним телефоном на свету (Wikipedia/Rico Shen)
Купер је, подсећа Алеси, 3. априла 1973. демонстрирао први јавни, преносиви, ручни, мобилни телефон, тако што је позвао ривала у „Бел лабс”, чији је власник АТ&Т данас највећи провајдер телефонских услуга у САД, да му тријумфално каже да зове са „личног, ручног, преносивог мобилног телефона”. „Марти помаже да се настави рад и наслеђе Николе Тесле – кључног проналазача који је померио границе онога што се сматрало могућим у телекомуникацијама и обједињује визију Тесле о ручном мобилном уређају за глобалну комуникацију”, навео је Алеси за Танјуг.
Након сусрета са „оцем мобилног телефона”, Алеси је оценио да је Купер слично Тесли био визионар који је препознао потенцијал бежичне комуникације и мобилне технологије. Куперов проналазак преносивог, ручног мобилног телефона, каже Алеси, представљао је значајан напредак у телекомуникацијама који је отворио пут развоју модерних, паметних телефона.
„Његов преносиви мобилни телефон омогућавао је људима да комуницирају бежично са било ког места, ослобађајући их од ограничења и везаности за фиксну локацију. Та иновација није била револуционарна само за индустрију телекомуникација, већ је имала и дубок утицај на друштво, мењајући начин рада и међусобне комуникације”, навео је директор једине преостале Теслине лабораторије, чија је градња почела 1901. године, а која би захваљујући донацијама ускоро требало да прерасте у Музеј и глобални научни центар. Лабораторија једног од најпознатијих инжењера и визионара у историји – Ворденклиф стављена је у Национални историјски регистар САД 2018.
У делу интервјуа с Теслом, који је објављен 18. децембра 1904. у листу The Boston Sunday Globе под насловом „Изуми Тесле, човека чији је мозак радио и кад је спавао”, поред осталог, пише да ће међу најважнијим карактеристикама једног од Теслиних проналазака бити пренос интелигенције. Изум ће целу земаљску куглу претворити у огроман мозак, способан да реагује и преноси сигнале у све делове света. То ће, како је Тесла навео, бити јефтин и једноставан пријемни уређај, који се може носити у џепу, а може се поставити било где на мору или копну.
„Ако сте у срцу Сахаре, ваша жена вам може телеграфисати из Вашингтона, и ако је уређај правилно направљен, само ћете ви добити поруку. Једна базна станица од неколико коњских снага могла би да управља стотинама таквих уређаја, тако да проналазак има бесконачан радни капацитет и вољу да појефтинити пренос свих врста обавештајних података”, рекао је Тесла у том интервјуу. Тесла је био пионир у области електротехнике и плодан проналазач који је дао значајан допринос развоју наизменичне струје, бежичне комуникације и многих других области. Био је познат по визионарским идејама и способности да те идеје претвори у стварност, често користећи изузетну креативност и домишљатост, подсетио је Алеси.
Куперов апарат с којег је први пут телефонирано пре тачно пола века био је DynaTAC телефон који је, гледајући из данашњег угла, изгледао као цигла – тежак скоро килограм, дугачак 30 центиметара, са антеном дужом од 15 центиметара. Имао је батерију која се пунила 10 сати. Њиме су могли само да се бирају бројеви и да се позива саговорник, није било порука, ни камере. Комерцијална верзија тог апарата, на којој је Купер радио, Моторола DynaTAC 8000X, појавила се 11 година након првог позива, а еквивалентно данашњим ценама коштао је више од 11.000 долара.
(Спутњик)
