„Lički genije” jesmišljao kako da neiscrpnu kosmičku energiju kontrolisano usmeri ka Zemljo da bude za sve njene žitelje besplatna.
Stanko Stojiljković
Ko zna koliko dugo sam bio zaljubljen u nogomet. Čak svoje mlađano novinarsko pero na toj igri ispočetka oštrio. Sve dok mi jednom prilikom nije kvrcnulo u glavo: ej, pa najuzbudljivija i najneizvesnija utakmica je glavomet. Kada milioni i milijarde sićušnih sivih ćelija započnu veličanstveni vatromet u glavi.
U nadmetanju čiji ishod naučnici još nisu dokučili. A kada će – još se ne zna, kao u čuvenoj televizijskoj seriji „Đekna”. Čovečanstvo će na to čekati kudikamo duže no glumci glavnog junaka u drami Semjuela Beketa „Čekajući Godoa”. Verovatno je to presudilo da se sa sportskih igrališta zaputim u traganje za naučnim odgonetkama. Kao vi danas, a i svi vaši prethodnici u minulh jedanaest godina na ovom divnom umnom nadmetanju u Somboru (Fizi Bizi).
U svojoj izvanrednoj knjizi „Teslin čudesni svet”, dr Branimir Jovanović, svakako naš najupućeniji poznavalac lika i dela „ličkog genija”, opisuje dva znakovita događaja.
Prvi iz njegovog detinjstva kada radoznali mališan gladi mačku. „Toga dana bio je nezapamćen mraz. Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od kojeg sam zanemeo. Moja ruka izazvala je pljusak praskavih iskri, a iznad mačkovih leđa stvorilo se polje svetlosti.Otac je bio vrlo uman čovek, na svako pitanje imao je odgovor. Ali ova pojava bila je i za njega novost. Majka je bila opčinjena. Rekla mi je da se prestanem igrati sa tim mačkom jer bih mogao izazvati požar. A ja sam očaran razmišljao: ,Nije li i priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima?ʼ Tada sam imao samo tri godine, čudo je bilo veliko, ali je još veće tek dolazilo”, opisao je to pred kraj života u pismu izvesnoj devojčici Poli.
Drugi iz kratke i jedine posete Srbiji (i Beogradu), nakon koje je proveo mesec dana u manastiru Gomirje u blizini rodnog Gospića, i tada će se u zrelim godinama, posmatrajući učestale munje, zapitati da li one kriju suštinsku tajnu svekolikog kosmosa.
I jedan i drugi prizor naveli su ga da sagradi čuvenu kulu Vonderklif, pod čijim krovom je stvarao ogromno električno praženje, na osnovu čega je zaključio da je vaseljena, u stvari, satkana od energije. Ili vatre, prvog uzroka postanja, kako je besedio antički filozof Heraklit. Zato je naš Nikola Tesla smišljao kako da je kontrolisano usmeri ka Zemljo da bude za sve njene žitelje besplatna.
Vama učenicima poručujem da se ugledate na našeg i svetskog velikana nauke i izumiteljstva. I da se često setite da je ovaj grad na Dunavu porodio najvećeg živog srpskog naučnika u matici – akademika Ivana Gutmana. Eto vam još jednog uzora.
Nadam se da ćete uvažiti moje izvinjenje, prehlada me je srečila da budem danas sa vama. Ali čim grane proleće, eto mene u tem Somboru.
Stanko Stojiljković
Najveći problem kod tumačenja Teslinog života i rada jeste što se autori uglavnom zadržavajući u jednoj oblasti njegovog delovanja uhvate za najaktuelniju stvar koju je on radio.Odnosno ako uzmemo telefors ili narodski“zrake smrti“on govori o više različitih mašina koji su sličnog principa ali drastično različiti u metodi ostvarivanja i fundamenta.Pod tim podrazumevam da je govorio o usmerenom koncentrovanom zračenju(longitudinalnom elektromagnetnom),usmereno koncentrovano čestičnom zračenju,usmereno koncentrovano jonizujućem pražnjenju,i zadnje razvijenu koja koristi novu fizičku pojavu Ja bih to nazvao usmereno kompresivno nejonizujuće elektromagnetno zračenje koja je sposobno da prenese ogromnu energiju u vidu sile na velika rastojanja sa što manjim gubicima.Ovo zadnje nema veze sa prenosom energije na daljinu i ako su im izvori isti.Kod jednih je koristio naelektrisan sferni kondezator koji je mogao da se naelektriše tako do veoma visokog napona.Kada čestice npr žive dođu u dodir sa površinom kondezatora one se naelektrišu od istog ,sa istim polaritetom naelektrisanja.Usled toga dolazi do snažnog elektrostatičkog odbijanja i čestice budu odbačene velikom brzinom u određenom smeru.Kako je dotok čestica kontinualan preko otvorene vakuumske tube to se stvara kontinualan strim koji prevazilazi više desetina maha.Ono što je Tesla dalje razrađivao na ovu temu da takav strim sa svakim sledećim naletom čestica prodire sve dalje u prostoru jer su predhodne čestice već probile put kroz vazduh.Na taj način takav snop je sposoban daleko da se rasproste i da ne izgubi snagu.Kako se radi o tankom snopu veoma velike brzine to je njegova prodornost kroz bilo kakvo materijalno telo ostalo veoma veliko pa čak može upaliti gorivo ili eksplozivnu napravu letilice.Slično poput udarne igle u puščci.Drugi metod se sastojao u korišćenju Negove turbine za ubrzanje dialektričnog materijala gde bi on u takvom snopu praznio visokonpotencijalno nabijeni kondezator.Nešto poput uspostavljanja žičane veze sa metom ali bez žica.Treći je korišćenje otvorene vakuumske cevi drugog tipa koja usled pobude veoma visokog napona visoke frekvencije generiše usmerene rendgenske zrake i jonizacijom prenosi energiju na neko rastojanje.Međutim ta ista tuba je „otvorena vakuumska cev“je korišćena za još jedan način prenosa energije koji Ja neću opisati namerno.I poslednji gde se ne koristi više otvorena vakuumska cev ali efekti su najbolji a neki istraživači je opisuju kao nekakva usmerena ogledala ,a nema ni veze sa istinom za koju opet neću dati objašnjenje namerno.Tako je isto i sa kosmičkom energijom.On je razmišljao u više različitih pravaca kao što je npr indukovano zračenje koje dolazi sa sunca jonizujući gornji sloj jonosferu.Generišući slobodna naelektrisanja u vazduhu.prikupljajući iste on je moga da akumulira solidnu energiju u kondezatoru a onda je jednostavno koristiti za druge namene.Drugi je radijantna energija odnosno energija tačke koja se direktno povezuje sa etrom.Inače etar postoji ali niko u ovom j…nom svetu ne zna konkretno da objasni šta je u pitanju.Etar danas u nauci nazivaju drugačijim imenom i veoma se koristi u fizici ali je izvor veoma pogrešno protumačen pa je stoga dosta i zamagljen.Crpeći ili hladeći“etar“on je ekstrakovao energiju iz okoline i to je drugi metod.Ima još par različitih njegovih razmišljanja poput solarnih elektrana a onda bežična distribucija sa jednog mesta na celu planetu itd,itd.Tesla je shvatio da ne treba ići u kosmos u potragu za energijom kada je ta ista kosmička energija svugde oko nas pa i u nas samima i da postoje jednostavne metode ekstrakcije iste.Naki njegovi uređaji su sposobni da ektrakuju ogromnu količinu energije odnosno da izvrše transformaciju iz neupotrebljive radijantne u visokoenergizovanu energiju.I tu ću stati.