Писма су део архиве скриване 60 до 70 година и поново су пронађена 2003. године.
ЕКСКЛУЗИВНА ИСПОВЕСТ ВИЛИЈАМА ТЕРБА
(друго од три наставка)
Где су писма до сада чувана?
– У овом тренутку не желим да откривам место. Она су део архиве која је била скривена 60 до 70 година и поново су пронађена 2003. Мени су постала доступна због личног угледа и породичних веза с Николом Теслом и, наравно, положаја у Теслином меморијалном друштву. Власник писама свестан је њихове историјске важности и материјалне вредности.
Шта је то надрагоценије у садржају?
– Три ствари се издвајају у садржају и стилу писама: потпуно владање свим појединостима техничких питања која су постављена, дипломатија и достојанство у одговарима, чак и када је суочен с непрактичним или чудноватим замислима или предлозима, и врхунски енглески, иако их је писала личност којој је он био четврти или пети језик и која је дошла у Америку пре мање од десет година.
Ако говоримо о Теслиним владању техником и дипломатији, закључио сам да је он имао у глави целокупан и коначан изглед хидроцентрале на Нијагариним водопадима, од самог почетка пре 1893. године, а можда и раније. У његовим писмима крије се пажљиво вођење Адамса до решења које ће бити најуспешније за све стране у том подухвату.
Тесла је био свестан гигантског скока напред који представља Нијагарина хидроцентрала и да је Адамсов углед непрестано изложен опасности (Вестингхаусови генератори достизали 5.000 коњских снага сваки у време када је највећи у употреби имао 150, а трансформатори су могли да баратају са 1.250 коњских снага да су тадашњи досезали највише десет). Тесла није ниподаштавао предлоге других, већ им се супротстављао бољим решењима. Објашњавао је и бранио све предности својих патената (продатих Џорџу Вестингхаусу) и како преимућства супарничких неће ометати Адамсов систем управљања. Да би задовољио Адамсове финансијске циљеве, Тесла је често наглашавао уштеду бакра и простора или учинак који проистиче из решења што их је предлагао.
Када се има у виду његов писани енглески, могу само да кажем да се такав стил и компетенција данас ретко срећу у техничком (или друштвеном) писању. Они нас подсећају на дивна прохујала времена дописивања која су готово сасвим на измаку – потиснули су их оскудно образовање, белешке и електронска пошта.
Станко Стојиљковић
(Политика, 21.2.2005)
Сутра: Потрага за нацртима
Кључни датуми
Питања Вилијаму Тербу тичу се писама које је Никола Тесла написао Едварду Дину Адамсу 1893. – 9. јануара, 2. и 6. фебруара, 12, 21, 22. и 26. марта, 11. маја, 27. јула и 6. септембра. Остала имају датум 9. август 1894, 2. и 17. јул и 19. август 1895. године, али се само успут дотичу садржаја оних из 1893.
Кључни датуми за постављање постројења на Нијагариним водоподима, неопходни за разумевање писама:
• Четвртог октобра 1890. почело копање хидрауличног тунела за постројење. У то време још није одлучено којом ће се технологијом стварати снага. Електрицитет је био само један од начина у конкуренцији.
• Године 1893. Светска изложба у Чикагу. Уговор за осветљење изложбе алтернативном струјом (AC) добио Џорџ Вестингхаус користећи патент Николе Теслине из средине 1892. То је било најважније приказивање Теслиног/Вестингхаусовог полифазног AC система које га уврстило у надметање за пројекат Нијагарини водоподи.
• Шестог маја 1893. Међународна Нијагарина комисија изабрала је електицитет за обезбеђење снаге. Теслин/Вестингхаусов AC систем био је једини међу такмичарима.
• Октобра 1893. „Катаракт констракшн” компанија обзнанила је да је изабрала „Вестингхаус електрик и мануфекчеринг” компанију за градитеља електране и генератора и „Џенерал електрик” за изградњу преносне линије од Нијагараних водопада до Бафала, удаљеног око 42 километра (користећи Теслин патент на основу лиценце).
• Деветнаестог јула 1896. Тесла је први пут посетио Нијагарине водопаде. У пратњи Џорџа Вестингауса, Едварда Дина Адамса и других достојанственика, прегледао је готово завршену електрану.
У поноћ 11. новембра 1896. систем је почео да преноси AC електричну енергију до Бафала.
