ТЕСЛИАНУМ

У ТАЈНОМ СКРOВИШТУ

834 pregleda

Писма су део архиве скриване 60 до 70 година и поново су пронађена 2003. године.

ЕКСКЛУЗИВНА ИСПОВЕСТ ВИЛИЈАМА ТЕРБА

(друго од три наставка)

Где су писма до сада чувана?

– У овом тренутку не желим да откривам место. Она су део архиве која је била скривена 60 до 70 година и поново су пронађена 2003. Мени су постала доступна због личног угледа и породичних веза с Николом Теслом и, наравно, положаја у Теслином меморијалном друштву. Власник писама свестан је њихове историјске важности и материјалне вредности.

Шта је то надрагоценије у садржају?

– Три ствари се издвајају у садржају и стилу писама: потпуно владање свим појединостима техничких питања која су постављена, дипломатија и достојанство у одговарима, чак и када је суочен с непрактичним или чудноватим замислима или предлозима, и врхунски енглески, иако их је писала личност којој је он био четврти или пети језик и која је дошла у Америку пре мање од десет година.

Ако говоримо о Теслиним владању техником и дипломатији, закључио сам да је он имао у глави целокупан и коначан изглед хидроцентрале на Нијагариним водопадима, од самог почетка пре 1893. године, а можда и раније. У његовим писмима крије се пажљиво вођење Адамса до решења које ће бити најуспешније за све стране у том подухвату.

Тесла је био свестан гигантског скока напред који представља Нијагарина хидроцентрала и да је Адамсов углед непрестано изложен опасности (Вестингхаусови генератори достизали 5.000 коњских снага сваки у време када је највећи у употреби имао 150, а трансформатори су могли да баратају са 1.250 коњских снага да су тадашњи досезали највише десет). Тесла није ниподаштавао предлоге других, већ им се супротстављао бољим решењима. Објашњавао је и бранио све предности својих патената (продатих Џорџу Вестингхаусу) и како преимућства супарничких неће ометати Адамсов систем управљања. Да би задовољио Адамсове финансијске циљеве, Тесла је често наглашавао уштеду бакра и простора или учинак који проистиче из решења што их је предлагао.

Када се има у виду његов писани енглески, могу само да кажем да се такав стил и компетенција данас ретко срећу у техничком (или друштвеном) писању. Они нас подсећају на дивна прохујала времена дописивања која су готово сасвим на измаку – потиснули су их оскудно образовање, белешке и електронска пошта.

Станко Стојиљковић

(Политика, 21.2.2005)

Сутра: Потрага за нацртима

Кључни датуми

Питања Вилијаму Тербу тичу се писама које је Никола Тесла написао Едварду Дину Адамсу 1893. – 9. јануара, 2. и 6. фебруара, 12, 21, 22. и 26. марта, 11. маја, 27. јула и 6. септембра. Остала имају датум 9. август 1894, 2. и 17. јул и 19. август 1895. године, али се само успут дотичу садржаја оних из 1893.

Кључни датуми за постављање постројења на Нијагариним водоподима, неопходни за разумевање писама:

Четвртог октобра 1890. почело копање хидрауличног тунела за постројење. У то време још није одлучено којом ће се технологијом стварати снага. Електрицитет је био само један од начина у конкуренцији.

Године 1893. Светска изложба у Чикагу. Уговор за осветљење изложбе алтернативном струјом (AC) добио Џорџ Вестингхаус користећи патент Николе Теслине из средине 1892. То је било најважније приказивање Теслиног/Вестингхаусовог полифазног AC система које га уврстило у надметање за пројекат Нијагарини водоподи.

Шестог маја 1893. Међународна Нијагарина комисија изабрала је електицитет за обезбеђење снаге. Теслин/Вестингхаусов AC систем био је једини међу такмичарима.

Октобра 1893. „Катаракт констракшн” компанија обзнанила је да је изабрала „Вестингхаус електрик и мануфекчеринг” компанију за градитеља електране и генератора и „Џенерал електрик” за изградњу преносне линије од Нијагараних водопада до Бафала, удаљеног око 42 километра (користећи Теслин патент на основу лиценце).

Деветнаестог  јула 1896. Тесла је први пут посетио Нијагарине водопаде. У пратњи Џорџа Вестингауса, Едварда Дина Адамса и других достојанственика, прегледао је готово завршену електрану.

У поноћ 11. новембра 1896. систем је почео да преноси AC електричну енергију до Бафала.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар