Pisma su deo arhive skrivane 60 do 70 godina i ponovo su pronađena 2003. godine.
EKSKLUZIVNA ISPOVEST VILIJAMA TERBA
(drugo od tri nastavka)
Gde su pisma do sada čuvana?
– U ovom trenutku ne želim da otkrivam mesto. Ona su deo arhive koja je bila skrivena 60 do 70 godina i ponovo su pronađena 2003. Meni su postala dostupna zbog ličnog ugleda i porodičnih veza s Nikolom Teslom i, naravno, položaja u Teslinom memorijalnom društvu. Vlasnik pisama svestan je njihove istorijske važnosti i materijalne vrednosti.
Šta je to nadragocenije u sadržaju?
– Tri stvari se izdvajaju u sadržaju i stilu pisama: potpuno vladanje svim pojedinostima tehničkih pitanja koja su postavljena, diplomatija i dostojanstvo u odgovarima, čak i kada je suočen s nepraktičnim ili čudnovatim zamislima ili predlozima, i vrhunski engleski, iako ih je pisala ličnost kojoj je on bio četvrti ili peti jezik i koja je došla u Ameriku pre manje od deset godina.
Ako govorimo o Teslinim vladanju tehnikom i diplomatiji, zaključio sam da je on imao u glavi celokupan i konačan izgled hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, od samog početka pre 1893. godine, a možda i ranije. U njegovim pismima krije se pažljivo vođenje Adamsa do rešenja koje će biti najuspešnije za sve strane u tom poduhvatu.
Tesla je bio svestan gigantskog skoka napred koji predstavlja Nijagarina hidrocentrala i da je Adamsov ugled neprestano izložen opasnosti (Vestinghausovi generatori dostizali 5.000 konjskih snaga svaki u vreme kada je najveći u upotrebi imao 150, a transformatori su mogli da barataju sa 1.250 konjskih snaga da su tadašnji dosezali najviše deset). Tesla nije nipodaštavao predloge drugih, već im se suprotstavljao boljim rešenjima. Objašnjavao je i branio sve prednosti svojih patenata (prodatih Džordžu Vestinghausu) i kako preimućstva suparničkih neće ometati Adamsov sistem upravljanja. Da bi zadovoljio Adamsove finansijske ciljeve, Tesla je često naglašavao uštedu bakra i prostora ili učinak koji proističe iz rešenja što ih je predlagao.
Kada se ima u vidu njegov pisani engleski, mogu samo da kažem da se takav stil i kompetencija danas retko sreću u tehničkom (ili društvenom) pisanju. Oni nas podsećaju na divna prohujala vremena dopisivanja koja su gotovo sasvim na izmaku – potisnuli su ih oskudno obrazovanje, beleške i elektronska pošta.
Stanko Stojiljković
(Politika, 21.2.2005)
Sutra: Potraga za nacrtima
Ključni datumi
Pitanja Vilijamu Terbu tiču se pisama koje je Nikola Tesla napisao Edvardu Dinu Adamsu 1893. – 9. januara, 2. i 6. februara, 12, 21, 22. i 26. marta, 11. maja, 27. jula i 6. septembra. Ostala imaju datum 9. avgust 1894, 2. i 17. jul i 19. avgust 1895. godine, ali se samo usput dotiču sadržaja onih iz 1893.
Ključni datumi za postavljanje postrojenja na Nijagarinim vodopodima, neophodni za razumevanje pisama:
• Četvrtog oktobra 1890. počelo kopanje hidrauličnog tunela za postrojenje. U to vreme još nije odlučeno kojom će se tehnologijom stvarati snaga. Elektricitet je bio samo jedan od načina u konkurenciji.
• Godine 1893. Svetska izložba u Čikagu. Ugovor za osvetljenje izložbe alternativnom strujom (AC) dobio Džordž Vestinghaus koristeći patent Nikole Tesline iz sredine 1892. To je bilo najvažnije prikazivanje Teslinog/Vestinghausovog polifaznog AC sistema koje ga uvrstilo u nadmetanje za projekat Nijagarini vodopodi.
• Šestog maja 1893. Međunarodna Nijagarina komisija izabrala je elekticitet za obezbeđenje snage. Teslin/Vestinghausov AC sistem bio je jedini među takmičarima.
• Oktobra 1893. „Katarakt konstrakšn” kompanija obznanila je da je izabrala „Vestinghaus elektrik i manufekčering” kompaniju za graditelja elektrane i generatora i „Dženeral elektrik” za izgradnju prenosne linije od Nijagaranih vodopada do Bafala, udaljenog oko 42 kilometra (koristeći Teslin patent na osnovu licence).
• Devetnaestog jula 1896. Tesla je prvi put posetio Nijagarine vodopade. U pratnji Džordža Vestingausa, Edvarda Dina Adamsa i drugih dostojanstvenika, pregledao je gotovo završenu elektranu.
U ponoć 11. novembra 1896. sistem je počeo da prenosi AC električnu energiju do Bafala.
