Kинески научници раде на развоју нове генетске методе захваљујући којој су успели да одложе неке ефекте старења на лабораторијским мишевима и продуже им животни век. То откриће би једног дана могло допринети сличној примени на људима.
Метода, детаљно описана у раду објављеном у стручноме часопису Science Translational Medicine почетком јануара, темељи се на инактивацији гена названог kat7 који научници сматрају кључним фактором за старење ћелија. Притом су користили специфичну терапију и у томе су први у свету, рекла је једна од супервизорки пројекта, професорка Kју Јинг, специјалиста за процес старења и регенеративну медицину на Институту за зоологију Kинеске академије наука (CAS).
„Након шест до осам месеци приметили смо побољшање у изгледу мишева и виталније кретање, а најважније је да смо успели да продужимо животни век за око 25 одсто”, рекла је Kју. Тим биолога из различитих одељења CAS-а користио је методу CRISPR/Cas9 настојећи да проучи на хиљаде гена и пронађе оне који су били посебно снажни покретачи сенесценције, што је термин који се користи за опис ћелијског старења.
Успели су да идентификују 100 гена од њих око 10.000, а kat7 био je најефикаснији када је у питању посебно снажан утицај на старење ћелија, објаснила је Kју. Kat7 један je од више десетина хиљада гена који се налазе у ћелијама свих сисара. Kинески истраживачи су га деактивирали у јетри мишева методом која се назива лентивирални вектор. „Успели смо да тестирамо функцију гена у различитим врстама ћелија, у људским матичним ћелијама, у мезенхимским прогениторним ћелијама, у људским ћелијама јетре и у ћелијама јетре мишева. Ни у једној од њих нисмо открили никакву токсичност. Kод мишева нисмо открили никакве нуспојаве. Упркос томе, морамо признати да је метода далеко од тога да се може примењивати у испитивањима на људима”, рекла је Kју.
„Без сумње, и даље морамо да тестирамо функцију гена kat7 и у осталим људским ћелијским типовима и у осталим органима мишева, као и међу другим животињама пре него што применимо ову стратегију у склопу истраживања старења људи. Надамо се да нам је идући корак тестирање ове методе на приматима, али и за то нам треба много више истраживања”, додала је Kју. „У сваком случају, надамо се да ћемо успети да пронађемо начин да у догледној будућности одложимо старење чак и за врло мали проценат”.
(Извор Н1)
