Недавно преминула др Душанка Стојановић, научни саветник Института за физику, годинама се бавила физичким својствима полупроводника и полупроводничких направа, транспортним и оптичким процесима у полупроводничким направама, истраживањем оптичких особина нанодимензионих система који су формирани у полупроводницима – тзв. квантним тачкама (QD), а и самим квантним тачкама у сложеним структурама.
Др Радмила Kостић
Година иза нас пуна је лоших вести. Kовид-19 однео је многе јавне личности, а некима од нас и људе из блиског окружења, тако да је вест о нечијој смрти постала скоро „обична”. Ипак, ми – сарадници Института за физику из Београда – били смо крајем јануара потпуно затечени вешћу да нас је напустила наша дугогодишња колегиница, однедавно пензионер, др Душанка Стојановић, настрадавши у саобраћајној несрећи. Неке смо послове били започели, имали смо планове за даљу сарадњу и ведра дружења. Све је то одједном нестало. Хтели бисмо да се и на овај начин опростимо од Душанке, представљајући њену радну биографију.
Душанка Стојановић (девојачко презиме Борчић) рођена је 1953. године у Петровцу, Подравска Слатина, Хрватска. Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је 1978. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на смеру Техничка физика, одсек Физика материјала. У Институту за физику у Београду запослила се 1980. године.
Магистрирала је 1986. године на Електротехничком факултету, одбранивши рад под насловом: „Дводимензиона анализа електричних параметара у полупроводничким структурама”. Докторирала је, такође, на Електротехничком факултету у Београду, са тезом: „Прилог изучавању примесних (DX) центара код Pb1-xSnxTe и PbTe допираних индијумом и галијумом”. Докторску дисертацију припремила је у Институту за физику, у Лабораторији за физику чврстог стања и нове материјале. Са стицањем прописаних услова бирана је редом у звања: научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник. У Институту за физику др Душанка Стојановић била је ангажована на пројектима министарстава Републике Србије задужених за науку, а и на међународним пројектима.
Била је више пута рецензент радова у међународним часописима као што су: Journal of Physics and Chemistry of Solids, Physica Scripta, Progress in Electromagnetics Research, Indian Journal of Physics и Optoelectronics and advanced Materials-Rapid Communications.
Научна делатност др Душанке Стојановић везана је за област физике материјала, у оквиру које се бавила физиком полупроводника и полупроводничких направа, транспортним и оптичким процесима у полупроводничким направама, истраживањем оптичких особина нанодимензионих система који су формирани у полупроводницима – тзв. квантним тачкама (QD), а и квантним тачкама у сложеним структурама.
Првих година, њен рад био је усмерен на електронске транспортне процесе у полупроводницима и полупроводничким направама, са посебним нагласком на проблеме пробоја (у нехомогеним полупроводницима) на и нумеричку анализу (једно- и дводимензиону) електричних параметара (нехомогених и хетерогених структура). Истакли бисмо следеће области рада: лавински пробојни напони у комплементарним п н спојевима и транспортни процеси у вишеслојним хетероструктурама, потом дводимензионална и тродимензионална анализа биполарних и униполарних транзистора, моделовање и симулација полупроводничких и оптоелектронских направа.
Након тога др Душанка Стојановић посветила се изучавању чврстих раствора на бази олово телурида са посебним освртом на ефекат стабилизације Фермијевог нивоа и формирање DX центара. У модерним полупроводничким технологијама значајно место заузима изучавање утицаја примеса на особине кристала. При допирању долази до појаве и нових и другачијих, односно измењених особина основног материјала, што је интересантно не само са фундаменталног становишта, већ и са гледишта примене. Тако, ускозонски полупроводници на бази олово телурида расту са великим одступањем од стехиометрије, па имају велику просторну нехомогеност електрофизичких параметара и високу концентрацију слободних носилаца. Допирање олово телурида елементима III групе Периодног система отклања ове недостатке. Поред тога појављују се и ефекат задржане фотопроводности, дуговремени релаксациони процеси и ефекат стабилизације Фермијевог нивоа.
Теоријски рад био је усмерен на решавање кинетичких једначина којима се третира ефекат задржане фотопроводности у зависности од температуре и осветљења. Један од главних резултата су формирани конфигурациони дијаграми који на јединствен начин описују и транспортне и оптичке особине ових материјала. PbTe(Ga) и Pb1-xSnxTe(In) су изучавани у оквиру докторске тезе. Постављени модел дао је везу између транспортних и фононских особина. Најзначајнији резултати ових истраживања објављени су у неколико радова у врхунским међународним часописима.
Истраживања су настављена у области оптичких особина полупроводничких квантних тачака. При интеракцији електрона у квантним тачкама са светлошћу, односно електромагнетским зрачењем енергије фотона у видљивој и инфрацрвеној области, проучавана је апсорпција (линеарна и нелинеарна), при чему су сагледавана електронска стања која припадају дискретним нивоима проводне или валентне зоне у оквиру апроксимације ефективних маса са параболичним енергетским зонама. При сагледавању оптичких особина услед дејства електромагнетског таласа, одређивани су матрични елементи прелаза између различитих стања унутар једне зоне (унутарзонски прелази).
При одређивању електронске структуре сферне квантне тачке допиране водоничном примесом, поред Шредингерове једначине решавана је и одговарајућа Поасонова једначина, која је дала потенцијал интеракције електрона са позитивним јоном, где је узета у обзир разлика диелектричних константи квантне тачке и матрице. Поред тзв. затворених квантних тачака (када се формирају дискретна стања), истраживане су и отворене квантне тачке. За њих су одређена квазистационарна стања, као и време трајања ових стања. Рачун је урађен у оквиру методе S-матрице расејања.
Др Душанка Стојановић бавила се и истраживањем луминесценције у нанодимензионим полупроводничким структурама, тзв. хетероструктурне квантне тачке језгро/баријера/љуска (onion like). Синтетисане квантне структуре CdSe/ZnS/CdSe показале су својства мултиколор емисије. Рачунима се показало да промена димензија језгра, баријере и љуске утиче на локализацију носилаца у различитим енергетским стањима. Различита локализација електрона или шупљине постиже се променом геометријских параметара за само неколико монослојева, а ово значајно утиче на линеарне и нелинеарне коефицијенте апсорпције и рефракције. Израчунавана су енергетска стања носилаца (електрона, шупљина), електронски прелази и јачине осцилатора. Резултати су објављени у неколико радова. Душанка је дала је свој допринос и у проучавању квантних тачака на бази Cd1−xMnxS.
Свака фаза њеног рада у Институту за физику била је праћена публиковањем резултата у стручним часописима, што се може видети и у одговарајућим јавним базама података. Др Душанка Стојановић била је коаутор у око 110 радова, међу којима је 15 радова у водећим међународним часописима, 7 радова у истакнутим међународним часописима, 14 радова у часописима међународног значаја, два рада у водећим националним часописима, а остало у зборницима радова са међународних и домаћих конференција.
На почетку каријере др Душанка Стојановић била је ангажована као асистент на Електротехничком факултету у Београду на предмету Физика I, више пута била je члан комисије за одбрану дипломских радова на истом факултету на Kатедри за чврсто стање. Била је ангажована и на Рачунарском факултету Универзитета Унион у Београду, на предмету Математичко моделовање полупроводничких компоненти, у овиру докторских студија на студијском програму Рачунарско инжењерство.
Др Душанка Стојановић била је више пута рецензент радова у међународним часописима као што су: Journal of Physics and Chemistry of Solids, Physica Scripta, Progress in Electromagnetics Research, Indian Journal of Physics и Optoelectronics and advanced Materials-Rapid Communications.
Што се тиче међународне сарадње, учествовала је у пројектима билатералне научне сарадње Српске академије науке и уметности и Пољске академије наука: Elementary excitations in semimagnetic nanocrystals and nanostructures, 2008-2014, Elementary excitations in semimagnetic crystals and structures, 2005-2007 и Optical, magnetic and transport properties of semimagnetic semiconductors, 2003-2004. У оквиру сарадње Института за физику и Одељења за физику ниских температура на Московском државном универзитету, учествовала је на пројектима: Optical, magnetic and transport properties of magnetic and semimagnetic semiconductors nanoparticles, films and bulk, 2004-2007 и Optical properties of PbTe based allows doped with III group elements, 2000-20003.
У фебруару 2018. др Душанка Стојановић отишла је у пензију. Цео свој радни век провела је у Институту за физику, развијајући се као научник и упуштајући се у нове научне проблеме које је развој науке доносио, користећи при том своје богато математичко знање. Током свих ових година заједно смо се суочавали са многим професионалним и приватним изазовима, у друштвеним околностима које су се драматично мењале. Свакодневна сарадња и дружење, уз преплитање пословних и личних односа, учинили су да се повежемо и зближимо више но што је то само разматрање научних проблема захтевало. Увек пуна разумевања и спремна да помогне, Душанка је била особа са којом смо предано радили и радо се дружили. Њеним изненадним одласком изгубили смо изузетног колегу и драгоценог пријатеља.
