„Наша порука можда није популарна, а доиста је застрашујућа”, пишу истраживачи у властитом осврту у часопису Conversation. „Но научници морају бити искрени и тачни ако желе да човечанство разуме величину изазова с којима се суочавамо.”
Након десетлећа неактивности и неуспешних покушаја да се успоре климатске промене, загађење и убрзано смањивање биоразноликости, цивилизација стоји на рубу грозне будућности коју је озбиљно потценила, упозорио је међународни тим научника у новом истраживању објављеном минуле седмице. „Размере претњи биосфери и свим њеним животним облицима – укључујући човечанство – заправо су толико велике да их је тешко схватити чак и добро упућеним стручњацима”, истичу у часопису Frontiers in Conservation Science истраживачи, предвођени екологом Коријем Брадшоом са Универзитета Флендерс у Аустралији.
Аутори тумаче да је чак стручњацима, будући да углавном имају увиде само у ограничена подручја своје експертизе, тешко схватити размере проблема с којима се суочава наша цивилизација. Наравно, још много теже је лаицима. „Просечни људи имају потешкоћа у схватању величине овог губитка, упркос сталној ерозији ткива људске цивилизације”, пишу аутори. Притом напомињу да је разлог због којег се грандиозност њихових речи може чинити претераном чињеница да су улози о којима говоре у свом раду невероватно високи.
Иако, кажу, добро знају да ће њихове процене бити оповргаване, нападане и исмејаване, знање о њима не ослобађа их одговорности за дељење вести. „Наша порука можда није популарна, а доиста је застрашујућа”, пишу истраживачи у властитом осврту у часопису Conversation. „Но научници морају бити искрени и тачни ако желе да човечанство разуме величину изазова с којима се суочавамо.”
17 угледних универзитета
У објављеном истраживању анализирано је више од 150 студија, а на њему је радило 17 водећих научника, укључујући неке са Универзитета Флендерс, Универзитета Станфорд и Kалифорнијског универзитета у Лос Анђелесу. У њему тим описује вјеројатне будуће трендове смањења биолошке разноликости, масовног изумирања, климатских промјена и загађења токсичним тварима. „Проблеми повезани с људском потрошњом и растом становништва готово ће се сигурно погоршавати током следећих деценија. Штета ће се осећати вековима и прети опстанку свих врста, укључујући нашу”, поручују аутори.
Препреке у суочавању
Научници тумаче да су у својем истраживању прво настојали утврдити у којој мери стручњаци схватају размере претњи биосфери и њеним животним облицима, укључујући човечанство. На несрећу, њихови резултати показали су да ће будући услови у околини бити далеко опаснији него што стручњаци тренутно верују. То је у великој мери због тога, истичу, што се академци углавном специјализују за једну дисциплину, што значи да су им често непознати сложени системи у којима постоје проблеми планетарних размера и њихова могућа решења.
Осим тога, упозоравају, могуће позитивне промене могу спречити владе које одбијају или игноришу научне савете, а и неразумевање људског понашања, како у редовима техничких стручњака тако и међу креаторима политика. На све то треба додати људску пристраност према оптимизму – склоност мишљењу да ће лоше ствари вероватније задесити друге него нас саме – која подразумева да многи људи по својој природи потцењују постојећу еколошку кризу.
Нажалост, бројеви не лажу
У својем истраживању тим је посебно анализирао тренутно стање глобалног околине. Проблема има превише да би се представили на једном месту, међутим, аутори су издвојили кључне:
● Биомаса вегетације преполовљена је од пољопривредне револуције пре око 11.000 година. Укупно гледано људи су изменили готово две трећине Земљине површине.
● Током посљедњих 500 година документовано је око 1.300 изумирања врста, а још много више их није забележено. Бројност популација животињских врста смањила се за више од две трећине само у последњих 50 година, што сугерише да предстоји још изумирања.
● Глобално прети изумирање за око милион биљних и животињских врста. Данас је комбинована маса свих дивљих сисара мања од једне четвртине масе пре него што су људи почели да колонизују планету. У многим крајевима убрзано нестају и инсекти.
● У последњих 300 година нестало је око 85% светских мочварних подручја, а више од 65% океана угрожено је у некој мери.
● У мање од 200 година преполовљене су површине живог коралног покривача у гребенима, док су се количинр морске траве током прошлог столећа смањивале за 10% у свакој деценији. Значајно се проредило око 40% шума великих алги, док се број великих риба грабљивицау стотинак година смањио на мање од 30%.
Главне категорије промена животне средине изражене су у постоцима у односу на нетакнуте основне вредности. Црвена означава постотак оштећених, изгубљених или на други начин погођених категорија; зелена означава постотак нетакнутог, преосталог или непромењеног.
Kључне претње
Људска популација до данас је досегла 7,8 милијарди, што је двоструко више људи него што их је било 1970. године, а до 2050. вероватно ће достићи око 10 милијарди. Више људи подразумева већу несигурност у опскрби храном, уништавање тла, повећање загађења пластиком и пад биолошке разноликости. Велика густина становништва, такође, чини пандемије вероватнијима. Она узрокује пренасељеност, незапосленост, мањак стамбених простора и погоршање инфраструктуре, а може изазвати сукобе који воде до побуна, тероризма и рата.
(Pexels/Harrison Haines)
У основи, људи су створили еколошку Понцијеву схему, упозоравају аутори. Потрошња, изражена као постотак Земљине способности да се сама обнови, порасла је са 73% у 1960. на више од 170% данас. Земље с високом потрошњом, попут Аустралије, Kанаде и САД, користе више јединица фосилних горива за производњу једне енергетске јединице хране. Стога ће се у блиској будућности повећати потрошња енергије, поготово како у свету расте бројност средње класе.
Ту су и климатске промене. Човечанство је у овом столећу већ премашило глобално загревање од 1°C и готово ће сигурно премашити 1,5°C између 2030. и 2052. Чак и ако све државе потписнице Париског споразума ратификују своје обавезе, до 2100. године просечна температура нарашће између 2,6°C и 3,1°C у односу на прединдустријску.
(Unsplash)
Политичка немоћ
Аутори надаље упозоравају да је њихово истраживање утврдило да су глобалне политике веома недостатне у решавању наведених егзистенцијалних претњи. Осигуравање будућности Земље захтева разборите и дугорочне одлуке. Међутим, то ометају краткорочни интереси и економски системи који омогућују да се богатство концентрише у рукама малог броја појединаца.
Научници истичу да се у свету бележи пораст десничарских популистичких челника с антиеколошким програмима, тако да су у многим земљама активисти који се боре за заштиту околине означени као „терористи”. Заштита околине све се више представља као политичка идеологија, уместо да се на њу исправно гледа као на универзалан начин самоодржања.
Примерице, финансиране кампање за ширење дезинформација усмерених против климатског деловања и заштите шума штите краткорочну добит, уз тврдње да су значајне мере заштите околине прескупе, док притом игноришу ширу цену неактивности. Углавном, чини се да је вероватноћа да ће се пословна улагања довољно мењати да се избегне еколошка катастрофа врло мала.
Могуће промене курса
Аутори студије напомињу да су потребне темељите промене да би се избегла описана грозна будућност. „Kонкретно, ми и многи други предлажемо:
– Укидање привредног раста као вечног циља;
– Откривање стварних трошкова производа и активности присиљавањем оних који наносе штету околини да плаћају његову обнову, примерице, одређивањем цене емисије угљен-диоксида;
– Брзо елиминисање фосилних горива;
– Регулисање тржишта сузбијањем монополизације и ограничавањем непримереног корпорацијског утицаја на политику;
– Надјачавање корпорацијског лобирања политичких представника;
– Образовање и оснаживање жена широм света, што треба укључити да им се даје надзор над планирањем породице.”
(Pixabay)
„Иако је у последње време било више позива научној заједници да гласније комуницира своја упозорења човечанству, она нису била достатна да би одговарала размерима кризе. Стога је на стручњацима свих дисциплина које се баве будућношћу биосфере и људским благостањем да избегавају суздржаност и улепшавање големих изазова који су пред нама и да говоре како ствари стварно стоје. Све друго у најбољем је случају заваравање или немар, а у најгорем случају потенцијално смртоносно за човечанство”, закључују научници.
(Извор Индекс)
