Годишње се потроши око 50 милијарди тона широм света, двоструко више него што настане мрвљењем у свим рекама на нашој планети.
Човечанству песак цури између прстију у дословном смислу. Као у пешчанику који одмерава време. Свеоопшти недостак уситњених седиментних стена (најпретежнији део чини кварц) на светском тржишту поспешује велику крађу у рекама и на плажама.
Годишње се потроши око 50 милијарди тона широм света, двоструко више него што настане мрвљењем у свим рекама на нашој планети. Углавном се утроши на изградњу нових градова која је узела маха, нарочито у земљама у развоју. „Песак је суштински састојак савременог живота”, написао је писац и новинар Винс Баисер у својој књизи.
Градско становништво се више него упетостручило од 1950. године – са 746 милиона на 3,9 милијарди душа. С порастом од 5,2 одсто из године у годину већ следеће потражња ће 2019. достићи 51,7 милијарди тона. У укупном пословању то износи 70 милијарди долара годишње.
До краја столећа сасвим ће ишчезнути с морских купалишта у јужној Калифорнији. Од 2008. готово 90 одсто светских плажа смањило се, у просеку, за 40 метара. Кина је трошила више песка минулих година него што су САД чиниле у току 20. века. У Индији је постао толико тражем да је испорукупреузео организовани криминал, најјача организација „Пешчана мафија” упошљава 70.000 људи који га ваде из река.
