Када се, заиста, догодио? Општеприхваћено мишљење гласи да је то било пре 13,7 милијарди година, иако најновија истраживања у ЦЕРН-у иду до 14,2 милијарде година. А Маје још даље у прошлост: чак 16,4 милијарде година, што је записано на једној стели. Откуда раздобље од милион милијарди година које му је претходило?
Проф. др Петар Кочовић
Једно питање вековима мучи човечанство: када је настала васиона? Можда није мучило свих 110 милијарди становника колико је живело на нашој планети у целој историји (од настанка до данас).
Старост универзума и Земље је од великог значаја за космолошке теорије и у жижи је изучавања од давнина.
Али, већи помаци су направљени тек од средине 17. века. Наиме, 1644. године хебрејски научник др Џон Лајтфут (1602-1675), заменик канцелара Универзитета Кембриџ, саставио је историју на основу библијских казивања. Израчунао је да је свет настао у време пролећне равнодневице 3298. године п. н. е. у девет сати ујутро! Једино није одредио на којој се то географској дужини збило.
Неколико година касније, 1650, архиепископ од Армага и примат целе Ирске (како је гласила титула), Џејмс Ушер (1581-1656), довео је у корелацију средњоисточну и медитеранску историју и свете записе да би одредио датум стварања: 24. октобра 4004. године пре Христа. Следећих неколико десетина година нико није покушавао да одреди старост. Једноставно, није било нових доказа. Али се претпостављало да је космос старији од Земље, и то мишљење је почело да превладава.
Године 1760. Жорж Луј Леклерк или гроф Буфон (али не голман италијанске фудбалске репрезентације, можда неки његов предак, 1707-1788), оценио је да је старост Земље око 75.000 година, израчунавши да је толико било потребно да се она охлади и пређе из течног у чврсто стање.
Године 1831. Чарлс Лајел (1797-1875) дошао је до 240 милиона година, а процену је утемељио на основу фосилних остатака морских шкољки. А године 1897. Вилијам Томсон (1824–1907) искористио је напредну технику и знање из провођења и простирања топлоте да израчуна Земаљску константу хлађења. Закључио је да је Земља стара између 20 и 400 милиона година.
Четири године касније, 1901, Џон Џоли (1857-1933) на основу изливања соли из река у океане срачунао да је то износи од 90 до 100 милиона година. Ернест Радерфорд и Бертрам Болтвуд су од 1905. до 1907, испитујући старост стена и минерала на темељу радиоактивних остатака, летвицу подигли на 500 милиона до 1,64 милијарде година. Накнадни научни радови су показали да су поједине старе, чак, 4,3 милијарде година.
У 20. веку је фокус усмерен на стварање Сунчевог система и самог универзума. На основу тумачења тзв. црвеног помака удаљених звезда и галаксија, Едвин Хабл (1889-1953) 1929. године израчунао је константу која ће се назвати његовим именом. Наиме, космос се ширио униформно од почетка, а оригинални подаци показују је настао пре две милијарде година.
Године 1947. Џорџ Гамов (1904-1968), користећи Хаблове оригиналне податке о сјају цефеида (врста звезда), закључио је да је ширење започело пре две до три милијарде година и да се наставља. У фусноти је написао: „Новије информације говоре да је тај период нешто дужи”.
Барт Јан Бок (1906-1983) је 1952. године утврдио да галактички гроздови морају бити стари од једне до 10 милијарди година. А онда је на ред дошла НАСА. Године 1999. астрономи су објавили да је космос стар око 12 милијарди година, а процене су ишле и до 13,5 милијарди.
Када се, заиста, догодио „Велики прасак” (Big Bang)? Општеприхваћено је да је то било пре 13,7 милијарди година, иако се најновија истраживања у ЦЕРН-у протежу до 14,2 милијарде година.
А на стелама пронађеним у месту Кобе на Јукатану (Мексико) стоји – 16,4 милијарде година! Тада је, наиме, по Мајама, започело стварање. За Маје је погрешно везан датум смака света: 21. децембар 2012. Треба рећи да су шпански свештеници уништили сва писана документа, осим четири, у којима се, као и на каменим пирамидама, храмовима и стелама, тражи дан када ће доћи до конвергенције свести, али не и „смака света” – а то је датум датум 6 Ахау, 8 Цумку из Мајанског календара.
Према математичарима, немогуће је тачно одредити поменути датум: оцене варирају од –500 до +300 година у односу на данас, а све зависи од датирања времена у осталим цивилизацијама. Др Јохан Келмен сматра да ће се датум конвергенције догодити 28. октобра 2011, а поједини мајански шамани најављују 31. март 2013.
Али нешто друго збуњује: на истој стели исписано је раздобље од милион милијарди година (1 Е+10) које је претходило „Великом праску”. Шта се тада десило?
Хиљаду милијарди
На Кобе стели записана су временска раздобља која означавају веће циклусе (кин – дан, уинал, тун, катун, бактун…). Бактун има, на пример, 144.000 дана, или 394,3 године. А 13 бактуна представљају 5.125 година. Тун означава 360 дана. Тако долазимо до 13 x 209, што по Мајама представља датум почетка стварања – тренутак када се, по западним научницима, догодио „Велики прасак”. До ове бројке они још нису стигли.
Међутим, на стели постоји још једна невероватна бројка – а то је 13 x 1021 туна пре „Великог праска”! Шта се у тих хиљаду милијарди година збивало? Одгонетка се очекује, највероватније, до краја 21 века. Напредак у датирању прошлости, наиме, одиграва се по експоненцијалној кривој, онако како наука напредује.
