Праисторијско налазиште Ренанкур у Амијену у северној Француској дуго времена је већ познато као налазиште из горњег палеолита (35.000-15.000. година пре нове ере) на коме је пронађено 15 фигурина Венера. Током археолошке кампање 2019. године, дошло се до открића изузетне и добро очуване граветијенске Венере старе 23.000 година. Археолошки локалитет из горњег палеолита откривен је током рекогносцирања 2011. године од стране INRAP-а. Археолошка ископавања започета су 2014.
Ово станиште карактерише концентрација веома добро очуваних остатака, на дубини од 4 метра. Локалитет је датован на 21.000 годину пре наше ере и приписује се последњој фази граветијенске културе, која се развија у Европи између 28.000 и 22.000 година. Локалитет Amiens-Renancourt данас је једно од ретких сведочанстава о присуству модерног човека (Homo sapiens) на почетку горњег палеолита.
Археолошко налазиште (INRAP)
Разноликост и обиље остатака осветљавају различите активности које су се практиковале у овом ловачком кампу. Међу бројним кременим алаткама има врхова пројектила, ножева, стругача и сличних оруђа. У исхрани је коришћено коњско месо о чему сведоче остаци бројних костију. С обзиром да је овај камп био у употреби усред леденог доба, он је бивао заузет неколико недеља, и то на крају летње сезоне.
Археолошка истраживања пећине Ренанкур у 2019. довела су до открића 15 Венера. Прва фигура је откривена 2014. Она је у изузетно добро очуваном стању, а приказује стеатопигу (грчки: στεατοπυγία) жену чији су сексуални атрибути (задњица, бутине, дојке) превише истакнути. Била је урезана у креду, а висока 4 сантиметара. На њој је истакнута задњица, дојке су хипертрофиране, руке су само урезане, а лице је представљено без црта. Оно што би требало да буде глава је заправо нешто попут мрежице за косу или фризуре.
Нешто што се среће и код других палеолитских Венера. Слична таква Венера или „Дама са капуљачом” откривена је 1892. у пећини Брасемпују. Иако је ово једно од ретких сведочанстава граветијнске уметности, ова скулптура се савршено уклапа у естетски кантон и стилску традицију горњопалеолитских Венера. Међу њима се издвајају Венера од Леспуга, Вилендорфска Венера из Аустрије и Лаусеова Венера из Дордоње. Праисторијске скулптуре Венера познате су са неколико археолошких локалитета од Пиринеја до Сибира. На териториији данашње Француске забележено их је само 15. Са открићем нових 15 фигура, број палеолитских уметничких ремек-дела се удвостручује. Какву су намену и дан-данас се расправља. Археолози их виде као симбол плодности и лепоте, а можда су то биле лутке или портрети.
Поред тога што су ископавања на овом локалитету открила највећу концентрацију фигура у Француској, она су такође открила неколико хиљада фрагмената креде. То су отпатци који су служили за производњу ових фигура, што је навело археологе да посумњају да је овде била радионица у којој су скулптуре извајане.
(Илустрација Венера из Рананкура/INRAP)
(Све о археологији)
