ШАПУТАЊЕ НЕРАВА

ВЕРУЈЕМ, ДАКЛЕ (ТО) СЛУШАМ

Getty Images

Getty Images

На извору већине заблуда: Зашто људи обраћају пажњу само на информације које желе чути?

Ширење дезинформација путем интернета постала је права пошаст у новије време, а пандемија новог коронавируса само ју је ставила у фокус. Зашто људи игноришу већину нових информација и зашто бирају да слушају само оно што желе, открила је најновија студија. Студија објављена у знанственом часопису European Economic Association, којег издаје Oxford University Press, указује на то да обично слушамо људе око себе који нам говоре ствари у које бисмо хтели веровати и игноришемо људе који нам говоре ствари за које бисмо радије хтели да нису истините. Последица тога је да људи који слично размишљају чине се још пристранијима у међусобној размени уверења.

Експеримент је открио да су људи, који су били песимистични у вези с тим да су у високоинтелигентној групи, постали знатно оптимистичнији кад су уверења измењивали с оптимистичним паром.

Било би разумно да људи доносе одлуке искључиво на темељу доказа и искуства, но претходна истраживања показала су да доносиоци одлука имају мотивисана уверења”. Наиме верују у ствари делимично и због тога што желе да те ствари буду истините. Мотивисана уверења (као и разумевање које води ка њима) могу створити озбиљне пристраности. Претпостављало се да су мотивисана уверења објашњење за ширење дезинформација путем интернета. Таква уверења могу исто тако објаснити и кретања на финансијском тржишту.

Постоји мноштво доступних објективних информација у вези са финансијским тржиштима, но ипак групно доношење одлука и подстицање (за пример кретање Gamе Stop деоница почетком 2021) могу резултирати такозваним балонима и стварањем финансијске нестабилности. Научници су користили лабораторијске експерименте да би истражили постају ли такве пристраности у веровањима драстичније кад људи међусобно размењују таква уверења.

Спајали су парове на основу њихових резултата на тестовима интелигенције, тако да су оба учесника имала или натпросечну или исподпросечну интелигенцију. Испитаници су након спаривања размењивали уверења о предлогу за који су обе стране желеле веровати да је истинит – да су обоје у групи високе интелигенције. Експеримент је открио да су људи, који су били песимистични у вези с тим да су у високоинтелигентној групи, постали знатно оптимистичнији кад су уверења измењивали с оптимистичним паром.

Укупно гледано, резултати указују да се појачавање пристраности догађа зато што људи селективно додељују већу већу информацијску вредност социјалним сигналима који подупиру њихово веровање.

С друге стране, оптимистична особа углавном није мењала своја уверења ако је с друге стране била песимистична особа. Тај ефекат показао се посебно снажним за учеснике студије који су се налазили у групи са исподпросечном интелигенцијом, где је резултирао посебно јаким пристраностима. Укупно гледано, резултати указују да се појачавање пристраности догађа зато што људи селективно додељују већу информацијску вредност социјалним сигналима који подупиру њихово постојеће веровање.

На половици експеримента, међутим, истраживачи су добровољцима дали непристрану информацију о томе у којој се IQ групи налазе и то се показало врло делотворним у уклањању пристраности која је била последица иницијалне размене увјерења. Ти резултати стога сугеришу да пружање непристраног, поузданог извора информација може смањити мотивисана уверења.

Овај експеримент подупире мноштво популарних сумњи у вези са тим зашто пристрасна уверења постају све гора у доба интернета. Примамо много информација путем друштвених мрежа и не знамо превише о квалитету тих информација. Kао резултат тога често смо приморани сами доносити закључке о томе колико су тачне разне опције и извори информација и колико им можемо дати поверења. Наши резултати сугеришу да људи решавају ту заврзламу тако што додељују кредибилитет изворима који им говоре оно што желе чути, а то може створити пристраност због мотивисаног закључивања које с временом постаје све лошије, истиче Рајан Опреа, један од аутора студије.

(Извор Зимо)

О аутору

Stanko

Оставите коментар