Naučnici su na malom šumskom području u blizini američkog grada Bostona otkrili neverovatnu raznolikost džinovskih virusa do sada neviđenih oblika. Uzorak tla su prikupili 2019. godine u Harvard Forestu, a zatim poslali u Institut Maks Plank u Nemačkoj da ga tamo pregledaju pod elektronskim mikroskopom. Naučnici su otkrili da u malom uzorku čuči gomila džinovskih virusa širine do 635 nanometara. Mada su ovi mikroorganizmi manji od najvećeg do sada pronađenog virusa (širok 1.500 nanometara), puno su veći od uobičajenih sorti. Na primer, dužina virusa koji je uzrok kovida-19 iznosi 50-140 nanometara, piše Science Alert.
„Zapanjujuće, u samo nekoliko stotina grama šumskog tla smo pronašli veću raznolikost nego kod svih do sada izolovanih džinovskih virusa zajedno”, izjavili su istraživači. Jedan je imao velike udove raspoređene simetrično, za šta su stručnjaci rekli da oblikom podseća na kornjaču. Drugi je imao duge cevi koje izviru na sve strane, podsećajući na Meduzu iz starogrčke mitologije. Pojedini su imali frizure, s obzirom na svoje neuredne glave, odnosno vlakna različitih dužina na vrhovima, a bilo je i onih koji su ličili na sokola, tj. imali su strukturu u obliku kljuna.
„Džinovski virusi koji parazitiraju na algama predmet su proučavanja decenijama, ali je ovo naučno polje posebno zaživelo kada je 2003. godine u rashladnom tornju u Engleskoj prvi put pronađen ogroman virus dužine 400 nanometara. Nauččnici su ga nazvali mimivirusom jer je oblikom podsećao na bakterije. Zatim je 2010. godine u Čileu otkriven megavirus od 700 nanometara, a 2013. je u jezeru u Melburnu nađen pandora virus velik 1.000 nanometara. Ime je dobio po mitskoj Pandorinoj kutiji. Rekord za sada drži Pithovirus sibericum širok 1.500 nanometara koji se skrivao u sibirskom permafrostu 30.000 godina. Otkriven je 2014. posle otapanja leda.
(Sputnjik)
