За мушкарце није било значајније разлике повезане с додацима, док су код жена резултати били присутни у свим групана по узрасту и у свим групама по телесној маси.
Од почетка пандемије ковида-19 јасно је да ширење вируса успешно могу зауставити само вакцине. Но цепива се, иако осмишљена неочекивано брзо, релативно споро дистрибуирају, барем у већем делу света, што укључује Хрватску. У међувремену не преостаје друго него придржавати се епидемиолошких мера – треба се што мање дружити, особито изван својег домаћинства или маленог балона одабраних рођака и пријатеља, одржавати физичку дистанцу и често прати руке. Научници стога истражују постоје ли неке друге ствари, попут антивиралних лиекова или додатака исхрани, које нам могу помоћи. Барем у некој мери.
Прилика за продавање магле
Очекивано, бројни продавачи магле искористили су пандемију да у медијима и на друштвеним мрежама промовишу своје надрилекове, алтернативне и традиционалне лекарије и савете. Међу њима могло се наћи увек популарних додатака из народне медицине, попут лимуна, чешњака и ракије.
Но неки научници су овоме приступили озбиљно. Ново велико истраживање, објављено у часопису British Medical Journal Nutrition, Prevention & Health, открило је да постоји одређена повезаност између оболевања од ковида-19 и употребе неких додатака храни. Нажалост, на самом почетку морамо упозорити да њихови ефекти нису ни приближно такви да бисмо се могли поуздати у заштиту. Ипак, чак и малени учинци могу имати неког значаја када су бројеви оболелих велики. Стога вреди знати о којим је додацима реч.
Помама за витаминима и додацима
За почетак подсетимо још једном да су научна истраживања показала да су потенцијалне користи од мултивитамина и додатака исхрани врло ограничене. Лекари саветују да је за здравље најбоље да свакодневно у организам уносимо довољно микронутријената кроз здраву храну. Додаци исхрани углавном се препоручују само онда када имамо јасно дијагностификпван њихов мањак.
Упркос томе, у раним данима пандемије витамини су били међу првим производима који су нестајали с полица апотека. „Тржиште додатака исхрани у Великој Британији порасло је за 19,5 одсто у раздобљу које је претходило националном карантину почетком марта 2020. Притом је продаја витамина C скочила за 110 посто, а мултивитаминских додатака за 93 посто. Слично томе, продаја суплемента цинка порасла је за 415 постотака током седмодневног раздобља на врхунцу забринутости због ковида-19 у САД које се завршило 8. марта”, написао је у својем уводу у студији ауторски тим.
Додаци корисни, али упитни
Додаци исхрани могу имати неку улогу у нашем здрављу. Примерице, цинк је један од ретких микронутријената који су повезани са скраћењем трајања прехладе. Људима на веганској исхрани препоручује се узимање витамина B12 који се углавном добија из хране животињског порекла, док је у биљној оскудан. Но када је реч о спречавању озбиљних инфекција, корист од додатака врло је упитна.
Витамин D, пробиотик и омега-3
Међународни начни тим у новој студији је користио податке из апликације коју је здравствена научна компанија „Зое” почетком 2020. године покренула под именом COVID-19 Symptom Study app, а која је учесницима поставила широк спектар питања, укључујући јесу ли користили додатке исхрани попут пробиотика, белог лука, рибљег уља, мултивитамина, витамина D, витамина C или цинка. Такође су их питали да ли су били тестирани на SARS-CoV-2 и какви су били резултати. Укупно је на упитник до 31. јула 2020. одговорило 445.850 људи из Велике Британије, САД и Шведске, што је тиму омогућило прикупљање много података корисних за анализу.
У Великој Британији, из које је долазила велика већина испитаника, нешто мање од пола користило је неку врсту додатка. Око 6 одсто оних који су узимали суплементе било је позитивно на тесту на SARS-CoV-2, док је од оних који нису узимали суплементе било позитивно око 6,6 посто. То је разлика од око 2.500 људи.
„У британској кохорти корисници који редовно допуњавају своју исхрану мултивитаминима имали су мањи ризик од позитивног тестирања на SARS-CoV-2 за 13 одсто, код оних који користе витамин D ризик је био мањи за 9 посто, код корисника пробиотика за 14 постотака, а код корисника омега-3 масних киселина за 12 процената”, написали су научници. „Није било значајних повезаности код оних који користе цинк, витамин C или чешњак.”
Укупна корист врло је скромна
Но, ове резултате треба врло опрезно интерпретирати. Пре свега, реч је о опсервационој, односно посматрачкој студији која се темељи на самопријављивањима учесника, што значи да је врло тешко утврдити узрочно-последичну повезаност која би доказивала да су баш витамини или додаци храни резултирали с мање позитивних тестова за ковид-19.
Тим је у истраживању спровео контролу за усраст, пол, телесну масу и бројне друге чиниоце. Такође је покушао да узме у обзир пристраност учесника склоних здрављу, што подразумева да ће они који узимају витамине вероватно истовремено бити људи који се више брину о здрављу. То пак значи да ће бити здравији на друге начине, укључујући телесне вежбе и придржавање епидемиолошких мера. Таква пристраност могла је утицати на резултате.
И након што су све то узели у обзир, резултати су и даље били присутни. Притом је занимљиво да су они за жене били снажније изражени него за мушкарце. Наиме, за мушкарце није било значајније разлике повезане с додацима, док су код жена резултати били присутни у свим групана по узрасту и у свим групама по телесној маси.
Највећа опсервациона студија
Резултати су се, такође, мало разликовали између САД и Шведске. Примерице, показало се да додаци омега-3 нису били од користи шведским женама, док су пробиотици и витамин D били од користи америчким мушкарцима. „У досад највећој посматрачкој студији о инфекцији вирусом SARS-CoV-2 и употреби додатака исхрани на преко 400.000 корисника апликација из три различите земље показали смо да постоји значајна повезаност између коришћења додатака омега-3 масних киселина, пробиотика, мултивитамина и витамина D и мањег ризика од позитивних исхода на тестирањима на инфекцију SARS-CoV-2”, написао је тим у коментару студије.
Научници су истакли да су ефекти додатака исхрани постали мали када су у обзир узели све могуће чиниоце који су могли утицати на резултате. „Жене које купују витамине могу истовремено бити здравствено освештеније од мушкараца, што значи да могу више користити маске за лице и прати руке. Доиста, у нашим подацима открили смо да жене имају склоност да маске носе чешће од мушкараца”, додали су.
Потребно још истраживања
Након свега, резултати показују скромне разлике, што су аутори истакли у наслову студије. Примерице, код испитаника из Велике Британије узимање витамина смањило је апсолутни ризик од оболевања од ковида-19 за мање од 1 посто. С друге стране, аутори истичу да у популацији чак и мали постоци могу спасити животе, па сматрају да је неопходно утврдити јесу ли витамини заиста оно што чини неку разлику. Стога су позвали колеге да спроведу велика клиничка испитивања да би се потенцијални учинци додатака исхрани тестирали у боље контролисаним условима.
Ако још нисте вакцинисани, маске, прање руку и одржавање растојања имаће, без сумње, неупоредиво већи учинак него било који витамин.
