Мој „Гаудеамус” има да свирају и певају само мушки Цигани. Ми, цигањска и професорска братија, док заједно химну певамо, жене има да волимо и поштујемо. Универзитету у кафани нећемо наздрављати. То је непримерено. Песма је кафанска. Наздрављаћемо кафани. А где су се загубиле јунакиње за родну равноправност?
Проф. др Бождар Раденковић
Случај је одредио да сам универзитетску каријеру започео 1981. као техничар на катедри за електронику ПМФ у Београду. Радио сам с професором Бошком Ћириловим, од кога сам много научио и за то сам му захвалан. Случајно се подесило да сам професору неколико година био једини сарадник за све послове: од техничара преко асистента до секретара катедре.
Сећам се да је професору Ћирилову, који је једва преживео Сремски фронт, долазио његов професор код кога је докторирао: Вита Павловић, солунац и ратник. Немце обојица нису волели, говорећи да је у миру главни стуб државе универзитет, а у рату војска. Мени, који сам из ових прича тек основне ствари о универзитету сазнавао, чинило се да би универитетска химна морала подсећати на „Марш на Дрину”, са стиховима: „За науку и отаџбину крените јунаци сви …”
Када је од одсека за физику ПМФ-а формиран Физички факултет, на свечаности сам седео до професора у задњем реду. Тада сам први пут чуо песму „Гаудемус”. Сви су устали, а он је само промрмљао: „Па нећу ја, ваљда, устајати на швапску кафанску песму”. Седео сам и ја из солидарности, иако нисам имао појма зашто.
Деканица устаје
Након тога, из знатижеље сам научио нешто латинског језика, а из енглеског превода упознао кафанску лирику универзитетске химне. Од тада ми је остала навика да на прославама седим у задњем реду и да не устајем када се пева „Гаудеамус”.
У време када је „Гаудеамус”
настао, женама је студирање
било забрањено.
Памтим Дан Факултета организационих наука двадесетак година касније, тада сам већ био редовни професор. Цвокотали смо јер нису грејали, а пред очима ми се однекуда појавила антологијска сцена: промрзла Даринка Матић Маровић даје интонацију оскудно обученим и смрзнутим студенткињама из академског хора „Обилић”. Деканица устаје, редовни професори се утркују ко ће достојанственије стајати и певати. Доценткиње и асистенткиње се уживљавају, задњицама њишу у ритму.
Тада сам одлучио да универзитетску химну преведем у духу српског језика. Превод мора да очува оригинални смисао и намену. То значи да буде певљив као српска кафанска песма, када се у кафани напијем да наручим „Гаудеамус” и као Митке гасим жал за младост.
У време када је „Гаудеамус” настао, женама је студирање било забрањено. Привилегована студентска братија је наздрављала лепим лаким девојкама и добродашним удатим женама као објектима забаве. Хор студенткиња у оскудним белим хаљинама с надахнућем певао је ове одвратне сексизме, а ректорица Универзитета уметности им је раздрагано дириговала. Слика за распамећивање. До сада се ниједна српска феминисткиња због тога није побунила. Можда сексизам, када се отпева на латинском језику, звучи отмено.
Искрено говорећи, и ја сам двадесет пута устајао на промоцијама доктора наука колико сам их као ментор до сада извео. Нисам желео да седењем у задњем реду својим докторадтима покварим свечаност и помутим радост. Пошто их имам још, одлучио сам да своју нелагоду прекратим. Решио сам да „Гаудемус” преведем у духу српског језика и да то покажем колегиницама и колегама. Иако превођење с латинског није моја струка, својски сам прионуо на посао имајући илузију да ћу тиме нешто променити.
Цигањски оркестар
Морао сам најпре да разрешим неке нелогичности и да текст прилагодим српском језику и поднебљу. По угледу на античку комедију, главну улогу треба да има хор. У овом случају могао то да буде, као што је мој драги пријатељ Александар Саша Петровић у својим филмовима осмислио, мушки цигански оркестар. Сматрам да кафана није место за наздрављање универзитету. Песма је кафанска, зато ваља наздрављати кафани.
Ко би химну у новом
преводу могао да отпева?
Најбољи би били Ђока,
Тодор, Никола и Чика Миша.
Прве три строфе текста на латинском су јефтина кафанска варијанта теме пролазности живота и налажења оправдања за разуздан и развратан живот. Та тема је универзална и може се наћи у многим српским кафанским песмама. Да би „Гаудеамус” могао да се пева и у српској кафани, прве три строфе сам превео користећи речи познате народне песме: „Узми све што ти живот пружа”. Семантички је истоветно, али је српски језик лепши. Превод од четврте до седме строфе пажљиво је урађен, тако да постоји директна коресподенција између стихова на српском и латинском језику. Простим упоређивањем реченица то се може проверити.
Директан превод наслова „Гаудеамус игитур…” био би: „Радујемо се дакле, младости”. Мене то подсећа на Дан младости 25. маја, на штафету, на најбољег сина народа и народности итд… Зато овај наслов нисам оставио, кварио би кафанско расположење. Како се код нас каже „младост-лудост”. Имајући у виду и кафански карактер песме, превео сам га са „Лудом радовање”.
Ко би химну у новом преводу могао да отпева? Најбољи би били Ђока, Тодор, Никола и Чика Миша, као у филму „Пропаст света”. Али нису више са нама, одскитали се на небо. Мени преостаје да пронађем мушки цигањски оркестар и да почнемо са увежбавањем… Поздрављам вас пламеним академским поздравом: За науку и отаџбину!
Лудом радовање,
Gaudeamus igitur, De Brevitate Vitae [1,2]
Узми све што ти живот пружа,
Јер данас си цвет а сутра увела ружа.
На овом свету живот је кратак,
Пролазе дани.
Вечности нема то не заборави,
Такав је живот шта да се ради.
Сунце се рађа свакога јутра,
Пролази живот и нико неће
Приметити сутра када нас више
Не буде било [3].
Живела кафана!
Живели професори!
Живели студенти,
Живело наше и ромско братство!
Сјај их вечни красио.
Нека живе наше све,
Лепе лаке девојке!
И добродашне снаше наше,
Нежне и љупке!
Живела Србија!
Живео председник!
И сви његови људи!
Живео нам наш Београд!
И наш градоначелник!
И мили наши спонзори,
Који нас издржавају!
Носи се туго!
Цркли дабогда душмани наши!
И са њима нека се ђаво носи!
Нека цркну они који нам се смеју!
И дабогда црк`о свако,
Kо има нешто против нас!
РЕФЕРЕНЦЕ
- Wikipedia, Gaudeamus Igitur, engleski, latinski приступ 16. октобра
- Wikipedia De Brevitate Vitae (o kratkoći života), srpski приступ октобра 2016.
- Гвозден Радичевић, Ансамбл Радоја Митровића, текст Добривоје Иванковић, Узми све што ти живот пружа, ЕП 12372, ПГП РТБ, Београд 1969.
